Svakodnevne kiše spas za kukuruz – ratare brinu oluje i grad

Zbog izuzetno toplog početka proleća mnogi proizvođači su kukuruz sejali ranije nego obično. Poljoprivrednik Roman Kadarjan iz Ečke nije među njima i sada je, kaže, siguran da je odluka da sačeka sa setvom bila dobra, zbog zahlađenja koje smo imali tokom aprila.

"Kukuruz ne trpi hladno vreme pogotovo dok je mlad. To je kao kada čovek dobije tuberkulozu, pa se teško oporavlja. Biljke iz kasnijih rokova setve su bile razvijenije i jače nego one iz prvih rokova setve. Svakodnevne kiše su dobrodošle i popravile su situaciju na njivama. U narednom periodu je bitno da ne bude vetrova i da u avgustu ne bude suše“, objašnjava Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin potvrđuju da su kukuruzi iz ranih rokova setve prošli kroz stresne uslove. Reakcija biljaka na niže temperature ispoljila se kao žutilo i crvenilo lista.

"Zahvaljujući padavinama i višim temperaturama, usevi su se izvukli. Kako bi kukuruz lakše prevazišao reakciju na stresne uslove, rađena je prihrana. Ove godine su na kukuruzu više štete pravili zečevi i ptice. Pojava plamenca nije dominantna, jer padavine utiču na njegov let“, navodi Snažana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin.

Svakodnevne kiše u poslednje vreme su usevima više nego dobrodošle i neophodne su kako bi se napravile zalihe vlage za jul i avgust koji znaju da budu sušni.

“Zbog duže setve, kukuruzi se nalaze u različitim fazama razvoja. Od desetak listova do pojave metlica, a najčešće u fazi intenzivnog porasta. Trenutne vremenske prilike pogoduju i kukuruzu i ostalim prolećnim usevima, ali to nije garant da će se do kraja vegetacije obezbediti optimalni uslovi za razvoj”, objašnjava dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun Polje.

“Ukupne potrebe kukuruza za padavinama tokom vegetacije su oko 500 milimetara, ali je bitno da njihov raspored bude pravilan. Najveće potrebe za padavinama su u periodu od 10-ak dana pred metličenje i 20-ak dana posle toga, gde je uzeta u obzir i faza nalivanja zrna”, precizira naš sagovornik.

Nažalost, padavine su često praćene vremenskim nepogodama. Oluja i grad brinu ratare, jer im pričinjavaju značajne štete, kao što je to bilo prošle nedelje u ataru Bačke Palanke i Temerina.

"Ostaje da se vidi da li će se ti usevi oporaviti, što sa kukuruzom obično bude slučaj. Prošle godine smo imali izuzetno jako nevreme u julu koje je pokosilo kukuruz i suncokret na potezu od Kule preko Srbobrana pa skroz do Sečnja. Čak i na usevima kukuruza koji nisu uspeli da se usprave do kraja imali smo rod“, podseća Sunčica Savović, direktor "Žita Srbije“.

Ovog proleća kukuruzom je zasejano 950.000 hektara, što je pet odsto više nego lane. Budući da je žetva kukuruza daleko, u ovom trenutku moguće je dati samo projekciju očekivanog roda. Ukoliko ne bude negativnih vremenskih iznenađenja, a na osnovu desetogodišnjeg proseka prinosa kukuruza od 6,9 tona po hektaru, ukupan prinos ove žitarice mogao bi biti oko 6,5 miliona tona.

Stručnjaci upozoravaju da ćemo i u žetvu kukuruza, kao što je trenutno slučaj sa pšenicom ući sa izuzetno visokim zalihama.

"Prošle godine smo započeli godinu sa zalihama od oko 335.000 tona i imali smo rod oko 6,8 miliona tona. U zemlji mesečno trošimo oko 330.000 tona kukuruza, a do kraja maja izvezli smo 1,55 miliona tona. Trenutno raspolažemo sa oko 2,8 miliona tona kukuruza. Ukoliko oduzmemo ono što je neophodno za domaću potrošnju za naredna četiri meseca, za izvoz nam ostaje milion i po tona. Jasno je da nećemo sav kukuruz od prošle godine uspeti da izvezemo, jer nam je najveći mesečni izvoz bio u novembru i iznosio je 257.500 tona“, objašnjava Savovićeva.

"O zalihama kukuruza treba već sada razmišljati, jer će se 30. juna u silosima zadržati milion i po tona stare pšenice, a treba da se uskladište i pšenica i ječam koji se upravo skidaju. Problemi sa skladištenjem se možda neće javiti sada u žetvi pšenice, ali sasvim je sigurno da će ga biti čim krene žetva kukuruza, kao što je to bilo prošle godine“, upozorava naša sagovornica.

Od početka sukoba u Ukrajini izvoz srpskog kukuruza u zemlje regiona je značajno porastao. Ovu žitaricu najviše prodajemo Italiji, a sve ozbiljniji kupci su Bosna i Hercegovina i Albanija. Domaći kukuruz stiže i do zemalja Severne Afrike i Jugoistočne Azije, ali ono što sprečava izvoznike da direktno dopru do krajnjih kupaca na tim tržištima jeste činjenica da Srbija nema more i morsku luku.

U svakom trenutku u Konstanci je naš kukuruz skuplji od rumunskog za cenu pretovara i uskladištenja. Kao što je pravilo, podsećaju stručnjaci, da kada cena žitarica ili uljarica krene naviše, odmah stane ponuda u iščekivanju bolje cene, tako i kada velike količine žitarica krenu uz i niz Dunav i cena rečnog prevoza počne da raste.