Do mora i nazad rezervoar skuplji do dve hiljade; gorivo jeftinije u BiH, u Grčkoj skuplje, kod nas cene na sredini

Godišnji odmor su aktuelni, mnogi putuju kolima, pa vozače interesuje kakve će biti cene goriva tokom celog leta i kod nas i u regionu, zato što to nije mala stavka kada putujemo automobilom.

Jelica Putniković rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se teško može dugoročno prognozirati cena goriva jer se iz nedelju u nedelju cene menjaju.

"Ono što je već klasično jeste da je gorivo jeftinije u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, u Severnoj Makedoniji, a u Grčkoj je mnogo skuplje. Ko ide za Grčku treba da natoči ili u Srbiji ili na putu do Grčke. Ako se ide u Crnu Goru, može se natočiti pre", savetuje Putnikovićeva.

"Moramo reći da su cene goriva kod nas negde na sredini. Mnogo je onih koji kažu – nisu nam plate takve kao što su nam cene goriva“, dodaje Putnikovićeva.

Napominje da se cene sirove nafte i derivata određuju na svetskom tržištu i sada je nafta malo poskupela. Cena barela je 82 dolara, što je otprilike cena koja je od Nove godine – oko 80 dolara za barel.

"I dobro je što nema većih poskupljenja, tako da je za 1.000 do 2.000 dinara skuplji rezervar do mora i nazad. To je ono što su vozači već izračunali, a bitno je da natoče kvalitetno gorivo i da biraju gde će ga kupiti, da jednostavno automobil ne bi stao na putu do mora“, napominje Putnikovićeva.

Da li se vraćamo na naftu

"Kao i u svim segmentima života, imamo razne lobiste, imamo razne reklame, oni koji bi nešto da prodaju reći će nam da je bolje piti kupovnu vodu nego vodu iz vodovoda, uvek će naći neko opravdanje zašto nešto kažu“, rekla je ona.

"Zelena agenda koju je Evropska unija ne samo prihvatila već je i sprovodi, ide na tu varijantu da se prestane koristiti bilo koje fosilno gorivo i ugalj, sve više je izlazio iz upotrebe dok nije krenula priča sa sankcijama Rusiji, sa odustajenjem Evrope od kupovine ruskog prirodnog gasa, onda su upaljene termoelektrane u Nemačkoj na ugalj koje su bile konzervirane“, podseća Putnikovićeva.

Prema njenim rečima, sirova nafta i derivati u nekim segmentima saobraćaja ne mogu da se zamene ni do 2050. godine u punom obimu – tako da će ostati.

Navodi da će teško avion da leti na "neku struju", na solarni pogon – vodonik još nije napravljen, još nije rešeno tehnološko pitanje bezbednog skladištenja vodonika a i previše je skup.

“Baterije su mnogo teške za avione, brodski saobraćaj takođe ima problem sa zagađenjima koja su evidentna i tu treba da se koriste nove tehnologije na smanjenju zagađenja. Građevinske mašine koriste dizel, ne mogu raditi silne mašine koje grade puteve na neki drugi energent. Znači, to je sve ono što mora ostati još dugi niz godina i samo je bitno da se ti derivati proizvedu tako da što manje zagađuju životnu sredinu“, istakla je Putnikovićeva.

O gradnji rafinerije u Smederevu

Govoreći o potencijalnoj gradnji rafinerije u Smederevu, Putnikovićeva kaže da ako neko smatra da će mu se to isplatiti, on će uložiti novac.

"Ovo nije prva najava gradnje rafinerije u Smederevu i ja pretpostavljam da ta kineska kompanija ima interes da uloži, jer tu je reč o više od dve milijarde – 2,3 milijarde je pominjana investicija“, navodi ona.

Da bi rafinerija mogla da radi, kaže da je neophodno da se produži naftovod od Pančeva do Smedereva.

"Pitanje je ko će to finansirati. Mislim da država to ne bi trebalo da finansira, već ako investitor ima interes da napravi rafineriju, onda mora da obezbedi novac jer mi imamo rafineriju koja može da zadovolji sve potrebe Srbije za naftnim derivatima“, rekla je urednica "Energije Balkana".

Kada je reč o konkurenciji povodom cene goriva, država određuje najvišu prodajnu cenu, znači nemamo u potpunosti slobodno tržište naftnih derivata i tako je otkad je krenula energetska kriza ne samo u Srbiji nego i u većini zemalja i kod nas u okruženju i u Evropi, podseća Putnikovićeva.

Da li će rafinerija zaista biti izgrađena, videćemo, kako kaže, kad naprave nove korake, kad najave nešto, jer bilo je mnogo raznih informacija ne samo o ovoj rafineriji, već i o nekim drugim stvarima.

Isplativost investicije

"Ono što analitičari kažu – ako bi ta rafinerija uspela da se nametne na regionalnom tržištu, na evropskom tržištu, onda bi mogli da zarade dovoljno da im se isplati investicija", rekla je ona.

Putnikovićeva podvlači da naftni derivati ne mogu da se voze kamionima, auto-cisternama ili vozovima na velike udaljenosti.

Ali ono što je sigurno, Evropa, koja je počela da zatvara stare rafinerije, nije ih modernizovala pa sada uvozi naftne derivate iz Azije sa Bliskog Istoka, jer neće da kupuje ruske derivate. Tako da bi za tu rafineriju u tom segmentu bilo prostora da nađe neku svoju "nišu", podvukla je urednica "Energije Balkana".

Dodaje da tog investitora čeka mnogo veće ulaganje od te 2,3 milijarde, pa ćemo videti da li će proceniti da je to isplativa investicija.

Rafinerijama u svetu nije istekao rok

Jelica Putniković ističe da rafinerijama u svetu nije istekao rok, daleko od toga.

"Dobro je što se i naša rafinerija prilagođava svetskim trendovima i uopšte tehnološkim trendovima u preradi nafte, i što su rafinerije sve više povezane sa petrohemijom. Znamo da je NIS postao većinski vlasnik HIP Petrohemije i da se sada radi na tome da to bude jedna tehnološka celina, jer to rade i Mađari u Molu. I ono što je bitno, oko nas je toliko puno stvari u kojima su derivati nafte iskorišćeni kao sirovine", zaključila je  Putnikovićeva.