Hektar zemlje košta kao kuća – život u Sa(n)marinovcu

Markovići baštine tradiciju povrtarstva tri decenije. Svake godine proizvedu 15 vagona povrća, uglavnom paradajza i paprike. Jedino bostan ima dužu tradiciju.

Država subvencioniše 60 posto od 300.000 koliko košta jedan plastenik, a Zoran sa porodicom ima 14. Elektrifikacija je posao pretvorila u biznis.

“Manje je ulaganje, a veća proizvodnja. Svake godine bar za tridesetak posto povećamo proizvodnju u odnosu na ranije godine”, kaže povrtar Zoran Marković.

U selu ima 200 povrtara, Dragan i Tanja Pešić su najhrabriji proizvođači bostana i spremni su na rizik. Ove godine bostan su sadili 13. marta, mesec dana ranije u odnosu na prethodnu godinu.

"Bilo je godina kada je sve izmrzlo do korena, ali ja sam takav čovek - volim da rizikujem. Ko rizikuje taj i dobije", kaže Dragan Pešić.

Svaka njiva ima bunar i svoje brojilo

Godišnje sa šest hektara uberu od 250-300 tona lubenice. Troškove osiguranja država subvencioniše sa 50 posto. Svaka njiva ima bunar i svoje brojilo.

"Elektrifikacija nam je mnogo smanjila troškove proizvodnje. Sad je samo uključiš. Onako, pre, agregati, gorivo", rekao je Dragan.

Napominje i da neće da kupuje stan u velikim gradovima, već samo zemlju, jer je ona "suvo zlato" – u njegovom kraju hektar zemlje košta 30.000 evra.

Komasacija preduslov elektrifikacije

Preduslov uspešne elektrifikacije je komasacija, ističu u lokalnoj samoupravi, koja je podstakla da svaki peti domaćin kupi subvencionisani traktor. Reč je ne samo o ekonomskoj, već i ekološkoj održivosti proizvodnje.

"Ono što ima poljoprivredni proizvođač u Danskoj, Nemačkoj i u Holandiji ima i u Samarinovcu - digitalno zalivanje, digitalna prihrana dake sve ono što ima poljoprivredni proizvođač u Holandiji ima i u Samarinovcu", ukazuje pomoćnik predsednika za poljoprivredu opštine Žitorađa Slađan Rakić.