Šef Misije MMF-a za RTS: Srpska ekonomija otporna, voditi računa o velikim investicijama i izdvajanjima za plate i penzije

Misija Međunarodnog Monetarnog fonda predvođena Donaldom Megetiganom sa Vladom Srbije sutra počinje razgovore o trećoj reviziji aranžmana koji Srbija ima sa Fondom. Razgovaraće se o izdacima iz budžeta za kapitalne investicije, ali i o reformama u državnim preduzećima, kao što su EPS i Srbijagas.

Šef Misije Donald Megetigan kaže za RTS da je srpska ekonomija otporna i da se sa gloalnim udarima izborila na impresivan način.

Gospodine Megetigan, kako biste opisali srpsku ekonomiju u nekoliko rečenica? Ivailo Izvorski iz Svetske banke rekao je da smo otporni? Šta biste vi rekli?

Ako bi trebalo da odaberem jednu reč koja bi najbolje opisala srpsku ekonomiju, izabrao bih istu kao Ivailo - otporna. Srpsku ekonomiju tako vidim. Sa nedavnim globalnim udarima izborila se na impresivan način.

Rast se nastavlja, a inflacija se smanjuje. Javni dug je ispod šezdeset procenata bruto domaćeg proizvoda i i dalje opada. Rezerve su na rekordno visokom nivou. Sve ovo govori u prilog jakim makroekonomskim pokazateljima i otpornosti srpske ekonomije.

Pred vama je izazov da ovako nastavite, da nastavite sa jačanjem makroekonomske stabilnosti i da imate jak održivi rast. Za to nije potrebna samo makroekonomska stabilnost, već i rešavanje dubljih, fundamentalnih strateških pitanja. Ovo će pomoći da se stvori jak, održiv, inkluzivni i ekološki rast.

Znate da je naš rast zasnovan na velikom prilivu stranih direktnih investicija. Taj priliv u Srbiji jeste veći nego u drugim zemljama regiona, što je dobro, ali ako u Evropi privredni rast uporava, može li loša posledica za nas da bude i usporavanje stranih investicija?

Složio bih se s vama da je prisustvo stranih direktnih investicija veliko. Smatram da su one jake i različite, ali one su, ponoviću tu reč - otporne. Za to su zaslužne čvrsta makroekonomska politika, makroekonomska stabilnost i izuzetan geografski položaj Srbije.

Ne vidim da strane direktne investicije počinju da se usporavaju zbog usporenijeg rasta u Evropi. Zapravo, poslednjih godina su u tom smislu postignuti rekordni rezultati uprkos usporenijem evropskom rastu.

Mi u Međunarodnom monetarnom fondu, u svojim poslednjim ekonomskim projekcijama na globalnom nivou, očekujemo oporavak Evrope, što bi u najmanju ruku trebalo da pomogne Srbiji u pogledu direktnih stranih investicija.

Srpske vlasti planiraju da investiraju više od sedamnaest milijardi evra u naredne četiri godine, u Ekspo 2027. Smatrate li da je to rizično kad je reč o javnom dugu jer na tržištu nema jeftinog novca?

Javna ulaganja svakako smatram visokim i jakim i spojivim sa stanjem javnog duga i čvrstim javnim finansijama.

Ako se osvrnemo na nekoliko poslednjih godina, Srbija je imala mnogo javnih ulaganja, a to se poklopilo sa smanjenjem javnog duga, stabilnim javnim finansijama i dobrim izgledima za održivost javnog duga. Razlog za to je što se ovo investiranje sprovodi u kontekstu čvrstog fiskalnog upravljanja i, posebno, jake kontrole nad izdvajanjima za penzije i plate, što je veoma skupo.

Zato smatramo da je potrebno voditi računa o tim velikim investicijama i velikim izdvajanjima, kao i da se treba strogo pridržavati novih fiskalnih pravila. Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana.

Ako tako bude, uz dalji razvoj javnih ulaganja, to će dodatno osnažiti javne finansije. Ovo će dalje ojačati infrastrukturu zemlje i snažno podstaći stabilan održivi rast.

Inflacija se smanjila. Neki srpski ekonomski stručnjaci smatraju da je vreme za relaksiranje monetarne politike i smanjenje kamata. Šta vi mislite?

Inflacija se svakako smanjuje, vidimo to poslednjih meseci. To je posledica čvrste monetarne politike Narodne banke Srbije. To je i znak da inflatorni udari u svetu slabe. Ali, prerano je proglasiti pobedu nad inflacijom.

Pre smanjenja stopa, potrebni su jasni znaci da se inflacija obuzdava na bezbedan način.

Šta to znači? Treba budno motriti na inflatorna očekivanja, obezbediti da to smanjenje čvrsto kontroliše Narodna banka Srbije, paziti da ukupna inflacija nastavi da se smanjuje, baš kao i bazna, i voditi računa o širem razvoju, kao što su tržište rada i rast ličnih dohodaka, kako bi oni pratili trajno smanjenje inflacije.

Kada sve to bude u redu i ako se vodi računa o inflaciji, može se razmišljati o smanjenju kamatnih stopa.