IT sektor u Srbiji – uprkos krizi i masovnim otkazima, programeri i dalje traženi

IT sektor je postao najznačajnija izvozna grana Srbije, sa najvećim suficitom i najbržim rastom. Izvoz je u prošloj godini dosegao 3,44 milijarde evra, što je 27 odsto više nego u 2022. godini.

Rast izvoza prati i rast broja zaposlenih – 2016. godine u ovom sektoru radilo je oko 56.000 ljudi, dok je taj broj prošle godine dostigao 110.000.

Zemlje u koje Srbija naviše izvozi visokotehnološke usluge su SAD, Velika Britanija, Švajcarska i Nemačka.

"Srbija je do sada, naročito poslednje dve godine, prepoznata kao dobro mesto za ulaganje, biznis developmente i dovođenje novih autsorsing centara velikih svetskih kompanija. Da bi se to zadržalo, moralo bi da se zadrže poreski podsticaji i ostale olakšice koje je Vlada do sada davala“, kaže Mihajlo Poštić, direktor Luksofta u Srbiji.

Kriza i masovni otkazi

IT sektor i kriza do pre dve godine, bili su dve nespojive stvari, ali su se masovna otpuštanja svetskih kompanija, poput "Majkrosofta", "Amazona" i "Mete", osetila u celom svetu. Ipak, programeri su i dalje traženi.

"Ono što baca senku na celu godinu je da smo na zapošljavanju mogli da vidimo podatak od 50 odsto manje oglasa za posao u IT industriji. Dobro je da smo za razliku od globalnog nivoa, imali daleko manje otkaza u Srbiji, do dva odsto ukupno zaposlenih", ukazuje Marko Vučetić sa sajt helloworld.

IT industrija u Srbiji

Prema istraživanju organizacije Startup Genome, Srbija je prepoznata kao jedan od 20 najboljih evropskih IT ekosistema po dostupnosti talenata.

Kao prednosti zbog kojih startap treba osnovati ili preseliti u Beograd ili Novi Sad, navedene su subvencije države i međunarodna povezanost.

"Ako tražite zemlju da investirate u inovacije, informaciono-komunikaconu tehnologiju, veštačku inteligenciju i biotehnologiju, Srbija je pravo mesto u Evropi. Po rastu izvoza IKT usluga, u prve tri zemlje smo u Evropi u perodu od 2016. do 2022. godine. Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj investiramo u inovacije, naučnu infrastrukturu, izgradnju novih naučno-tehnoloških parkova", navodi premijerka Ana Brnabić.

Da bi se rast domaće visokotehnološke industrije nastavio, upućeni ističu neophodnost podizanja svesti o važnosti informacionih tehnologija za privredu, nastavak podsticaja države, kao i veći broj studijskih programa iz te oblasti.