Dubravka Đedović Handanović za RTS: Nisam ministarka za litijum, ali ležimo na milijardama

 "Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog?" pita u intervjuu za "Oko" ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.

Pre tačno dve godine, u januaru 2022. Vlada je stopirala projekat Jadar. Znate li da vas zovu ministarka za litijum? Je li to zato što vi hoćete da taj projekat odblokirate?

Prošlo je malo više od dve godine, ali dobila sam taj epitet možda drugi dan nakon postavljenja, što mislim da nije u skladu sa realnošću. Ono što jeste u skladu sa mojim poslom je da sagledam sve rizike koje određeni projekat nosi, sve dobre strane i da onda donosimo odgovorne odluke koje su pre svega u interesu građana, države i privrede. To jeste moj posao, a ja nisam ničiji ministar osim građana Republike Srbije.

Vi ste odmah po postavljenju rekli kako je to strateška sirovina, govorite o ekonomskim prednostima, ali ono što se vrlo često spominje su ekološke prepreke, odnosno neki ekološki standardi. Vrlo često ste isticali kako rudarenje, koje postoji od 15. veka, nosi neke ekološke rizike. Da li je ovoga puta ipak nešto ozbiljnija priča?

Pre svega isticala sam puno puta da mi jesmo zemlja koja je bogata mineralnim sirovinama, rudama, to se odnosi na litijum, borat, kobalt, nikl, zlato, srebro, ugalj, koji je takođe strateška sirovina. Mi treba te sirovine da eksplatišemo na najodrživiji mogući način. Jer to nam donosi, pre svega ekonomske koristi, i to povećava naš bruto domaći proizvod. To povećava naše plate, to na kraju krajeva povećava i penzije naših građana, jer naravno možemo da punimo budžet.

I to je tako i za energetski sektor, koji moramo da razvijemo, koji moramo da unapređujemo. Znači da moramo jednostavno da imamo u vidu koje su to prednosti i kako da se nosimo sa rizicima koje ti rudarski projekti nose sa sobom. A svaki rudarski projekat te rizike nosi, to je tačno, ali mi imamo izbora. Pre svega u davanju dozvola kada je rudarstvo u pitanju, mi sagledavamo i studije izvodljivosti i eksploatacije, sagledavamo glavne rudarske projekte.

Nismo videli tu studiju uticaja na životnu sredinu, jer je projekat stopiran. Ali, možda čak i ne moramo da budemo veliki eksperti ni za biologiju, ni za hemiju, niti za tehnologiju, kad čujemo da se prilikom procesa rudarenja litijuma oslobođa sumporna kiselina. Znamo šta sumporna kiselina radi, može li čak i laik da zaključi da je to za biodiverzitet opasno?

Socijalne mreže mogu svašta da zaključe, ali i da šire lažne vesti. To nije samo pitanje litijuma, to je pitanje i drugih tema i u Evropi, u svetu, u Srbiji, u najrazvijenim zemljama, da svako može da napiše šta god želi i da ne snosi skoro nikakve posledice. To je ono protiv čega mi treba da se borimo, ne samo kada je ovaj projekat u pitanju, nego kada je uopšte sprovođenje određenih mera, ja ovde pričam pre svega o javnom sektoru, o Vladi.

Radimo na odgovoran način, donosimo odluke na osnovu, pre svega, dokumentacije, koja je razvijena, koja je predstavljena, koja je prošla javni uvid, iza koje mogu da stoje i stručnjaci i pre svega kompanije koje razvijaju određene projekte. Treba da dokažu i pokažu koje se tehnologije koriste, da li su one najmodernije. Imamo pravo da tražimo primenjivanje najviših rudarskih standarda, koji se svake godine povećavaju, pre svega u razvijenim zemljama.

A je li moguće zeleno rudarenje kada je o litijumu reč?

Jeste, mislim da je moguće da se, pre svega, tehnologija unapređuje. Ono što jeste zasigurno je da Srbija ima mogućnost da bude među tri zemlje u Evropi koja proizvodi kritičnu sirovinu za razvoj električnih automobila. Svi želimo zelenu tranziciju, svi želimo energetsku tranziciju, ceo svet se obavezao na zadnjem KOP-u u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da povećava udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine, sa određenim ciljevima koji su već procenjeni kao skoro nerealni.

I vi ste se na to obavezali u Nacionalnom energetskom i kliničkom planu.

Jesmo, mi se obavezujemo sa svim onim što je u procesu naše integracije naš cilj, kao i cilj EU, koji je pre svega dobar za nas. Bez kritičnih mineralnih sirovina ne može ceo svet da dođe do tih ciljeva. Jer vam kritične sirovine trebaju i za vetrogeneratore i za solarne panele i za električne automobile. I svi oni ciljevi koji su postavljeni nemogući su u celom svetu ukoliko se zaista ne podigne nivo eksploatacije i korišćenja mineralnih sirovina.

Mi imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno, od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, naše proizvodnje, našeg razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog? A da kažem da smo pokrenuli strategiju razvoja mineralnih sirovina, koja ne postoji zadnjih 15 godina, nažalost. Završen je javni poziv, ugovaranje je u toku, dobićemo je ove godine.

Pokrenuli smo izmenu Zakona o rudarstvu da bi što više zaštitili interese, pre svega, naše zemlje, naših građana. Ti zakoni su se menjali u zadnjih 20 godina na jedan ili na drugi način. Nekad su nas štitili više, nekad manje, ali zasigurno smo identifikovali gde možemo da ga unapredimo i on će biti realizovan.

Kada je reč o toj trampi: bolji život za neke ekološke standarde, znamo li šta dobijemo sa druge strane? Govori se o nekom kvantnom skoku u nebo ali na onom stručnom skupu u SANU bila je i ocena kako je naša rudna renta niska, kako će pri ovolikoj rudnoj renti prihodi u budžet biti mali?

Ja sam nekoliko puta odgovarala na to. Naša rudna renta je u skladu sa međunarodnim standardima. Da li ima prostora da još bolje strukturiramo…

Hoću da vas pitam hoće li taj profit i te milijarde otići kompaniji?

Apsolutno neće. Zato smo pokrenuli izmenu Zakona o rudarstvu, da bi što više zaštitili interes Republike Srbije, da bi mogli da dajemo i pod određenim koncesionima modelima, da ograničimo period eksplotacije, da tražimo veće učešće, strateško učešće države, da vidimo kako se dele troškovi, kako se dele prihodi. Znači, da jednostavno u bolju poziciju stavimo državu.

Mi to već radimo, zato što svako svakako mora da pregovara sa državom da bi uopšte i dobio bilo kakvu dozvolu. Tako da mi možemo da implementiramo već sada određene naše strateške ciljeve u tom domenu ali želimo da ih poboljšamo i da oni budu održiviji i zato ćemo ove godine i u narednom sazivu Skupštine, to će sigurno biti zadatak za narednu vladu, da se upravo pozabavi time ali prepoznali smo gde su moguća poboljšanja.

Kao strateški cilj, vi recimo za 2030. navodite da u Srbiji bude 40.000 električnih automobila. Ispravite me ako grešim, ali u verziji koja je na vašem sajtu sa datumom 13. jun 2023. godine u dokumentu Nacionalni energetski i klimatski plan, navodi se da je plan da Srbija do 2030. eksploatiše 600.000 tona litijuma.

To su verzije od pre nekoliko godina, mi smo to promenili.

To je verzija od juna prošle godine?

Da, ali koja je datira od ranije. Mi smo počeli da radimo na Nacionalnom klimatskom planu pre dve godine, još 2021. godine. Tako da smo svakako te verzije apdejtovali i došli do toga da mi još uvek takvu odluku nemamo. Vlada takvu odluku nije donela. Ali da, želimo da razvojamo sektor električnih vozila u našoj zemlji, jer naravno to utiče na smanjenje aerozagađenja, pa naravno da to želimo i da nam je to cilj.

Da imamo više obnovljivih izvora energije na našoj mreži, jeste to nam je cilj. Da možemo da doprinesemo na osnovu overenih rezervi koje sada imamo, da doprinesemo do 20 odsto potrebnih količina EU litijum karbonata. Mi to imamo, znamo da imamo mogućnost. Ali znate koliko je 20 odsto na nivou Evropske unije, Norveške i Velike Britanije. To je ogromno. Da li mi treba da se odreknemo svega i da sednemo da meditiramo?

Sednemo sad, meditiramo i kažemo želimo veće plate, veće penzije, veći životni standard, a u međuvremenu samo meditiramo. Kada bi mogli da imamo veće plate, a da manje radimo to bi možda bilo najbolje. Ali to nažalost nije moguće.

Sigurno znate da se u naučnim krugovima govori i o tom paradoksu litijuma, kada je o zelenoj energiji reč. Jer s jedne strane dok su električni automobili zeleni, s druge strane oslobađa se više ugljen dioksida, kada se rudari litijum.

Ne možete da se razvijate, a da ne utičete na životnu sredinu. Samo je pitanje kako ćete da je zaštitite na adekvatan način da ti uticaji budu što manji. Vi ne možete da proizvodite ništa u električnoj energiji, ni iz vetra, ni iz solara, ni iz hidroelektrana, ni iz termoelektrana, a da nemate neke uticaje.

Industrijski razvoj je nemoguć bez uticaja. Ali to je tako bilo i pre 100 godina i 150 i 200, kada smo parnu mašinu izmislili. Ili sad kada smo veštačku intelijenciju izmislili. Pa i ona će imati negativne posledice. Pa ljudi će manje da misle, pa će biti potrebno manje radnika. To je jednostavno tako da progres, napredak,tehnološki, nosi sa sobom svoje posledice. Ali da li to znači da svi treba da sednemo i da meditiramo? Ja mislim da ne treba. Ti isti predstavnici, određeni, naravno ne želim da generalizujem, niti to ikada radim, naučnih saveta, akademske zajednice su nam isto tako govorili prošle godine, eto kako je tobož plan države da privatizuje EPS. Na osnovu poluinformacija, netačnih informacija.

Pa ovde u vašoj emisiji sam to isto čula od određenih predstavnika koji su se uključivali iz tobož nezavisnih sindikata. Da li se to desilo? Nije. Ja sam demantovala još onda. Ali vreme najbolje demantuje. Ajde da sednemo da vidimo. Hoćemo da pričamo o socijalnim mrežama i onoma što smo tamo čuli ili je neko ko ima neke druge interese kada je Srbija u pitanju, ko sigurno nema interese da se životni standard ljudi u zapadnoj Srbiji ili bilo gde drugde poveća izgradnjom novih projekata.

Ali vi znate da uticaj litijuma postoji i na političku sredinu, ne samo u Srbiji, već i u svetu. U Portugaliji je zbog litijuma pala vlada, u Nevadi, u Americi, takođe su bili neki lokalni protesti?

U Portugaliji je pala vlada zbog korupcije, tako da ne mešamo babe i žabe.

Svuda postoje te lokalne inicijative protiv litijuma.

Svaki veliki projekat, ni jedan se nije realizovao, ni u Evropi, ni u svetu, pa ni u Srbiji, poslednji primer, autoput Miloš Veliki, da nije bilo otpora. To je tako. Ljudi jednostavno žele da kritikuju, vole da kritikuju, ne vole promene. Znate, započnete reformu posle 30 godina u elektroprivredi, i odmah se čuje: „a, pa ne valja“. A ne daj bože da je nismo započeli. Ali kada je započnete, onda ništa ne valja.

Onda ne radite dobro ovo, ne radite dobro ono, ne treba, pa taboš hoćete da privatizujete. Pravi se politička farsa. Jeftine političke poene je jako lako skupiti. Odgovorne odluke je jako teško donositi. Zato što radite nešto za narednih 15, 20, 30, 40 godina. Kada danas izgradimo određenu hidroelektranu ona još 50 godina doprinosi proizvodnji električne. Znate koje su to odgovornosti?

Ako znamo da nas "da“ za Rio Tinto košta ovih nekih ekoloških standarda, znamo li da i „ne“ za Rio Tinto košta? Gledala sam njihove finansijske izveštaje. Rio Sava je ovde još od 2001. godine, iako se često govori da su od 2004. godine. Njihovi akumulirani gubici su 300 miliona evra. Koja kompanija može da računa na tolike gubitke? I da li je to samo ona koja ovde očekuje veliku zaradu ili očekuje da će sve to debelo od države da naplati, ako se posao ne realizuje?

Dobro pitanje je ko im je dao, ko ih je doveo 2001. ili 2003. ili 2004.

Ali, koliko shvatam, kada je o litujumu reč postoji kontinuitet u toj politici?

Pa naravno, kada ste odgovorni, pa morate da odgovorno sagledavate koliki su vam mogući troškovi ukoliko donesete određene odluke. Jer ta kompanija je, ne samo ta, mnoge druge uložile stotine miliona evra u istražne procese. Problem, takođe, energetske tranzicije i proizvodnje kritičnih mineralnih sirovina je što pre svega istražne radnje traju jako dugo i jako su skupe.

I to vam je tako sa svim mineralnim sirovinama, energetskim sirovinama, to vam je slučaj i za naftu i za gas. Sve što istražujete iz zemlje i u zemlji, proces je jako dug, zato i jeste ceo sektor rudarski prilično kompleksan. Potrebno je vreme, potrebno su velika sredstva da bi došli pre svega do određenih overenih rezervi. A onda da bi dobili dozvole potrebne su dodatne verifikacije, kao što sam rekla, od rudarskih projekata do studije izvodljivosti, eksploatacije, studija itd.

Proces je prilično dug i mnogo košta. Kompanija je počela da radi na smanjivanju svojih aktivnosti u skladu sa time što postoji neizvesnost, koja je apsolutno očigledna. Ali to je njihova poslovna politika. Ono što nas zanima je da sagledamo sve i da donesemo odgovorne odluke. Naravno, to će biti posao naredne vlade. Ja ovde samo iznosim svoje mišljenje i koje sam iznosila i ranije i koje mislim da je pre svega bitno da radimo u interesu građana ali ne na štetu države.

Kada je o tim nekim strateškim planovima u energetici reč, spomenuli ste tu energetsku tranziciju. Mi vrlo često u javnosti možemo da čujemo predsednika kako kaže da je proizvodnja struje iz uglja važna i da nije bilo proizvodnje struje iz termoelektrane kako bismo mi ostali u mraku tokom ove energetske krize koja je iza nas. Ali svi strateški planski dokumenti koji se donose idu ka tome da se udeo proizvodnje struje iz uglja smanji, da se poveća udeo obnovljivih izvora energije? Da li se mi tu držimo one evropske agende da do 2050. neće biti termoelektrana?

Sa izjavama predsednika se slažem, pre svega što se tiče struje iz uglja, zato što je to naša bazna energija i mi znamo da, šta god mi pričali i koje god planove pravili, tranzicione, dok zapravo ne izgradimo nove neophodne kapacitete, da zamenimo u dovoljnoj meri i količini taj ugalj, zapravo može samo, kad pritisnemo prekidač, da se ništa ne desi. To jeste suština. A da moramo s druge strane da planiramo i razvoj obnovljivih izvora energije - i to je činjenica.

Ta energetska tranzicija je poprilično kompleksna, ona je skupa, ona je dugotrajna, ona je mukotrpna, pre svega u našem slučaju i zbog mnogobrojnih zaposlenih u rudarskom sektoru, za koje apsolutno moramo da obezbedimo nova radna mesta, nova zaposlenja. Naravno, obnovljivi izvori energije daju tu mogućnost, na starim kopovima mogu da se grade i grade se vetroelektrane, primer je i u Kostolcu, grade se i solarne elektrane.

To je malo, svega 66 megavata?

Dobro, ali bitno je da je taj proces započet i da je on nezaustavljiv. Zapravo mi pregovaramo i za izgradnju jednog gigavata solarnih elektrana.

To je ovaj američko-južnokorejski konzorcijum?

Jeste. Oni su na javnom pozivu izabrani. Očekujemo da završimo uspešno te pregovore i da započnemo i da realizujemo taj projekat koji je strateškog značaja. Jer promeniće našu energetsku sliku.

I to treba da se preda EPS-u po sistemu ključ u ruke.

Jeste, ali da se vratim na ugalj. Moramo da planiramo tranziciju, ali moramo i da budemo odgovorni. Da ne možemo da kažemo zatvorićemo naše termoelektrane zato što nas na to neko tera i zato što to drugi rade, oni koji su možda malo manje razmišljali i planirali. Primer je Nemačka koja je pogasila svoje nuklearke, koja je pogasila svoje termoelektrane,ali je počela da ih pali u toku energetske krize.

Ali isto tako znate da Nemačka agresivno ide na primenu tog plana o zelenoj energiji.

Ide agresivno ali evo vam rezultat. Tako što je termoelektrana morala da se stavi u upotrebu. Možete da budete agresivni koliko želite. Ja mislim da su planovi neophodni, da ih mi realizujemo, počinjemo da ih realizujemo, to je slučaj i sa privatnim sektorom.

Da li se tu privatni sektor bolje snašao od države, kada je reč o obnovljivim izborima?
Je li EPS zapravo dosta kasni kada je reč o solaru i struji iz vetra?

Država je omogućila privatnom sektoru da se razvija zato što je podržavala razvoj obnovljivih izvora energije iz privatnih resursa. Mora da postoji kombinacija jednog i drugog. To je normalno i razvoj tržišta, na kraju krajeva. Taj privatni sektor donosi milijarde novih investicija u realizacije tih projekata, podiže bruto domaći proizvod, utiče na povećanje zaposlenosti. 

I doneće nam preko milijardu evra novih investicija. A postigli smo izuzetno kompetitivnu, odnosno nisku cenu struje u tom momentu koja je bila skoro duplo niža od tržišne cene i ona će biti dugoročno jako niska. Tako da imamo sve razloge da budemo zadovoljni. Ali, činjenica je da elektroprivreda treba da brže razvija kapacitet obnovljivih izvora energije. Ne smemo da zaboravimo ni hidroelektrane. Mi smo uspešno prošle godine završili revitalizaciju Đardapa jedan, koji nam je doneo novih 100 megavata, što uopšte nije malo.

To je na većem nivou nego mnogi vetroparkovi koji postoje u Srbiji. A opet su obnovljivi izvori energije. Doći ćemo do dodatnih megavata, zelenih i završetkom izgradnje vetroparka Kostolac, koji će biti na mreži sredinom sledeće godine. Da, postoje problemi u realizaciji projekata, aktivno se bavimo njima, učestvujemo, rešavamo probleme.

Na tom vetroparku imate Simens, koji je u mnogo o čemu zakazao, pa smo pričali na najvišem nivou i u Berlinu i kod nas, pa određenim promenama koje su se desile u okviru te kompanije smo uspeli da neke procese otkočimo. Da može bolje, da može brže i od strane Elektroprivrede jeste i mora ali zato smo pokrenuli promene.

Vi ste rekli, kako ste i ovde u ovom studiju, morali da demantujete informaciju da će EPS biti privatizovan i prodat. I to je zaista činjenica da ste vi najčešće tu informaciju demantovali od kada ste postali ministarka energetike. Ali u svetlu tih promena koji idu ka zelenoj energiji i koje se dešavaju u Evropi, ja ću vas sada pitati nešto drugo. Hoće li EPS, ukoliko se ne prilagodi tim promenama, zapravo gubiti na vrednosti? Ko će hteti da kupi EPS, ako EPS sada nema nijedan kilovat iz solarne energije i iz energije vetra?

Udeo obnovljive energije iz hidroelektrana je prošle godine bio 36%. To je naš kapacitet, dragulj, kojim EPS adekvatno upravlja. Ja se ne brinem, kupaca za Elektroprivredu ima pun red. Odgovor je da nije na prodaju. I da se podigne, da bude efikasniji, da bude produktivniji i zato smo i ušli u promene, zato i radimo plan restrukturiranja, jer je to neophodno, pre svega da bude na održivim nogama. A da obnovljive izvore energije mora da planira, pa evo i Bistrica je tu i Đerdoptit 3 je tu. Bez elektroprivrede to ne možete da realizujete, oni su uključeni u sve procese.

A taj projekat Đerdap tri podrazumeva i dogovor sa Rumunijom. Koliko je to realno? Bistrica, to je nešto što će se dogoditi na kraći rok. Budžetom je za ovu godinu za Bistricu je planirano 900 miliona evra i budžetom za ovu godinu planirano. Ali kako teku ti pregovori sa Rumunijom oko Đerdapa 3?

Rumunija je naša prijateljska zemlja i strateški partner u mnogim sferama. U energetici smo povezani još od šezdesetih godina od kada je Đerdap jedan napravljen. I nastavljamo da vodimo dijalog. Hidrološka studija se završava, završava se i prethodna studija izvodljivosti i to su relevantni pokazatelji koji treba da nam kažu u kom pravcu dalje da se projekat razvija, koliki da bude njegov kapacitet, pa onda da se procene troškovi.

To je važno za skladišetnje i čuvanje energije. Može li EPS u tom smislu da bude možda neki regionalni lider, ako, kao što smo videli, kada je o solaru i vetru reč, kasnimo?

Mi već sada apsolutno dobro upravljamo portfolijom što se tiče skladištenja i to je zahvaljujući našim hidroelektranama da je plan samo da se to nastavi. Nama će Ćardap 3 da omogući dvonedeljno skladištenje električne energije, Bistrica 5 dana. To je apsolutno strateški važno naravno i za elektroprivredu koja je opet pružila usluge balansiranja i za obnovljive izvore energije, odnosno za dosta privatnih proizvođača iz obnovljivih izvora. Elektroprivreda je tu jako bitan faktor ali je bitan faktor i za integraciju.

Te sve hidroelektrane su bitan faktor za integraciju obnovljivih izvora energije u naš sistem. Tako da apsolutno je jedan takav regionalani projekat koji je nas podigao u sam vrh, pre pre svega proizvodnje iz hidroelektrana, onda će to omogućiti i sada.

I zato je važno da se njemu pristupi odgovorno, da se svi koraci neophodni u razvoju tog projekta završe i da, naravno, u konsultacijama sa rumunskom stranom dođemo do održivog rešenja. To se postiže razgovorom, dogovorom, što je nama sa Rumunijom strateški cilj. I za sektor gasa, takođe.

Šta je sa novim gasnim međudržavnim sporazumom, on je trogodišnji, ističe 2025. Mislim na sporazum sa Ruskom Federacijom. Da li se na međudržavnom nivou pregovara o novom sporazumu sa Ruskom federacijom? I kakvi će biti uslovi? Da li je rano da o tome govorimo?

Rusija je naš strateški partner u energetskom sektoru i to je bio slučaj u prošlosti i to je plan da ostane slučaj i u budućnosti. U smislu da jednostavno mi najpovoljnije izvore gasa i najveće količine izvora gasa imamo iz Ruske Federacije. O uslovima je još rano pričati, mi dijalog aktivno vodimo sa našim partnerima iz Rusije po raznim pitanjima.

Oni su nam pomogli da revitalizujemo uspešno Đerdap 1, zato što je i tehnologija zapravo ruskih mašina na tom postrojenju i tu su bili najmerodavniji da to urade. Ja dobijam komentare na socijalnim mrežama, eto zašto mi to nismo urtadili. O čemu pričate ljudi? Te su turbine, pre svega i ta tehnologija je ruska. Pa naravno da nam treba izvorno taj neko ko je to ugrađivao da nam pomogne što se tiče celog remonta. Ali da je gomila domaćih kompanija bila uključena u taj projekat, pa to je apsolutno neupitno. Uopšte nije upitno da naše kompanije nisu uključene u tako velike strateške projekte. Ni u jednom slučaju, pa ne i u ovom.

A šta je sa gasom iz Azerbejdžana? U decembru je otvoren interkonektor iz Bugarske, gas još nije potekao?

On je apsolutno u funkciji. Naš ugovor sa Azerbejdžanom je na snazi. Najbitnije da imamo fleksibilnost, da imamo mogućnost da povlačimo one količine koje su nam neophodne, u odnosu na to koje su nam količine najisplativije i tako se i vodimo time.

Najbitnije da građani ne treba da brinu, da smo obezbedili svega dovoljno, što se energenata tiče, a pre svega vidite da je i zima blaga i da naravno nećemo plaćati i trošiti ono što nam nije neophodno. Ali nam je bitno da imamo uslove za diversifikaciju. Kada nemate uslove nemate ni izbora.

A imamo li uslove za diversifikaciju?

A kako nemamo? Jesmo završili gasovode?

Dobro, ali imamo i neke nove konekcije u planu. Planira se agresivan rast privrede, odnosno ove godine između 3 i 4 odsto, sledeći između 4 i 5 odsto. Hoće li biti dovoljno gasa da taj rast privrede podrži? Bajetović kaže da će 3,4 milijarde kubika ove godine će biti potrebe za gasom.

Mi smo predvideli rast tražnje. Nešto iznad 4,2 ili 4,3 milijarde kubika u narednih 5 godina. Ali bitno je da imamo fizičke uslove diversifikacije i više različitih izvora, time da postižete i bolju cenu i bolju konkurentnost i na kraju krajeva da, ukoliko se nešto nepredviđeno desi negde, da vi imate alternativu. To jesta suština.

I kada su u pitanju i naftovodi koje planiramo da gradimo u budućnosti. To je pre svega naftovod između Srbije i Mađarske. Da, radi se projektno tehnička dokumentacija za gasovod sa Severnom Makedonijom, takođe smo pričali sa rumunskom stranom o gasovodu i povezivanju između nas i Rumunije.

Tu je za nas dosta manja investicija, jer pričamo o samo nekoliko kilometara. Sa rumunske strane je to dosta značajna investicija, oni treba da obezbede sredstva, ali su zainteresovani. I oni imaju planove što se tiče eksploatacije i gasa i nafte, prilično značajne. Tako da nam je bitno da se povezujemo sa našim susedima, Rumunija je svakako prijateljska zemlja.

Na kraju smo emisije, a hoću još ovo da vas pitam. Nema vas u ovim kvotama u kladionicama za premijersko mesto, ali vas ima u medijima. Hoćete li biti premijerka?

Ja sam toliko zauzeta ne na dnevnom, nego na satnom nivou da niti razmišljam o tome, niti bih komentarisala medijske naslove koje nemaju veze sa vezom. Ti isti mediji su pisali da će biti EPS privatizovan, pa vidimo šta je od toga bilo. Tako da se zaista ne bih bavila ni spekulacijama, ni komentarima tih medija.