Mateo Rivelini za RTS: Evropska investiciona banka želi da finansira održive projekte u Srbiji, a ne kule od peska

Evropska investiciona banka je tokom 2023. godine investirala 1,2 milijarde evra u ekonomije Zapadnog Balkana. To je 365 miliona evra više nego prethodne 2022. godine.  Najveći deo novca namenjen je bezbednom saobraćaju, železničkim prugama u Srbiji.

Kakav je plan Evropske investicione banke za Srbiju ove godine, kao i da li će finansirati Ekspo 2027, sa Mateom Rivelinijem, regionalnim direktorom za Zapadni Balkan u Luksemburgu, u sedištu te banke, razgovarala je Anica Telesković.

Gospodine Rivelini, vi ste šef sektora za Zapadni Balkan i Tursku Evropske investicione banke. To je zapravo ceo region, ali volimo da u okvirima regiona pravimo poređenja. Kada pogledate svoje brojeve, gde se, u poređenju s regionom, nalazi Srbija? 

Kad je reč o srpskoj ekonomiji, Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala. Ekonomija jača, inflacija je obuzdana a nezaposlenost je svedena na devet procenata, što predstavlja najbolji rezultat u regionu. Uz pozitivne signale, vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5 procenata i bliži se zacrtanom cilju od 50 posto na kraju 2026. Imamo pozitivan stav o razvoju srpske ekonomije.

Sledeći korak je još brže kretanje Srbije ka Evropskoj uniji. Mi verujemo u to, ali da bi to bilo moguće, očekujemo da se zemlja uskladi u najmanje dve oblasti kao najvažnijim ekonomskim kriterijumima za ulazak u Uniju. Prvo je obezbeđivanje dobrog funkcionisanja ekonomskog tržišta, a drugo je konkurentnost na evropskom tržištu.

Verujemo da je to moguće ako Srbija iskoristi priliku i prihvati plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.

Aktivnosti Evropske investicione banke u Srbiji uglavnom su usmerene na infrastrukturu, to je dobro za naš rast, i za vas kao evropsku finansijsku instituciju, ali takve investicije imaju svoje granice. Jer, kada jednom izgradite put, ne možete pored njega napraviti drugi. Da li će se mogućnosti investiranja u infrastrukturu na kraju iscrpiti?

Istina je da smo mnogo investirali u Srbiji. Daću vam brojeve: do danas smo uložili osam milijardi evra u projekte u vašoj zemlji. To znači da imamo investicije u iznosu od 16 milijardi evra jer možemo investirati do 50 odsto od cene projekta. Zaista jesmo mnogo uložili u infrastrukturu, i to prvenstveno u sektor transporta. Ali ne samo to.

Finansirali smo kliničke centre u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, digitalizaciju, ali i mnoge druge projekte koji su ključni za dobro funkcionisanje i rast srpske ekonomije.

Verujemo da mudra fiskalna politika ove zemlje koja, kako sam rekao, ima veoma zanimljive makroekonomske pokazatelje i na primerenom je nivou, dozvoljava državi da više investira u infrastrukturu, i to ne samo u transport, već i u energiju.

Srpske vlasti najavile su plan Srbija 2027. Da li ćete slediti taj plan i kako?

Svesni smo važnih obaveza s kojima će se Srbija suočiti, uključujući i Ekspo 2027. Analiziramo kako ćemo se uključiti u aktivnosti srpskih vlasti i razmatramo kako ćemo investirati u infrastrukturu u toj oblasti.

Želimo održive projekte, ne želimo da gradimo kule od peska. Ne želimo da projekti budu napušteni, već da dugo funkcionišu i posle izgradnje objekta koji je bio okidač za investiranje. Nije reč samo o finansiranju infrastrukture, već i privatnog sektora.

Verujemo da smo mnogo investirali uz Fond za razvoj Republike Srbije, ali i uz određeni broj komercijalnih banaka u Srbiji, i tako ćemo nastaviti – uključivaćemo privatni sektor u ekonomski razvoj Srbije.

Nema više jeftinog novca na tržištu. Naša vlada želi da investira više od 17 milijardi evra. Moramo da uzmemo zajmove za infrastrukturne projekte. Možemo li da upadnemo u neku dužničku zamku? 

Zabrinutost je opravdana. Svesni smo toga. Ali model koji koristi vaše Ministarstvo finansija zasad ukazuje na veoma obazrivu makroekonomsku i fiskalnu politiku. Iznos javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod drži se pod kontrolom i dug se smanjuje, a to investitore, poput Evropske investicione banke, uverava u sigurnost. Verujemo da će se tako nastaviti u bližoj budućnosti.

Želimo da vidimo da li su projekti održivi i u skladu sa politikom i standardima Evropske unije. Ako bude tako, uz snažno upravljanje javnim dugom, zabrinutost će nestati i sve će se uspešno razrešiti.

Primetila sam da su nam neki predstavnici evropskih investicionih banaka savetovali da budemo oprezni kad je u pitanju jeftin novac, ali pod tim podrazumevaju jeftin kineski novac namenjen za infrastrukturu. Da li to znači da novac Evropske investicione banake ne smatrate jeftinim, ili to znači da Kineze u Srbiji smatrate konkurencijom?

Mi smo veoma transparentni. Kao što sam rekao, imamo dovoljno finansijskih sredstava da zadovoljimo potrebe Srbije koja napreduje. Na primer, energija. Mi smo klimatska banka Evropske unije i sledimo plan proširenja. Želimo da budemo banka proširenja EU i da obezbedimo onoliko finansijskih sredstava koliko je potrebno.

Kad je reč o energiji, možemo ponuditi paket zajmova, saveta i tehničke pomoći, što je veoma korisno. Samo u 2023. Evropska investiciona banka je obezbedila više od 21 milijarde evra u oblasti energije.

Imamo veoma atraktivne finansijske uslove, gledamo na sektor energije kao klimatska banka Evropske unije i želimo da podržimo proširenje kao što smo pomogli Češkoj, Sloveniji i Poljskoj kad su se pre dvadeset godina pridruživale Uniji.

Pomenuli ste energetski sektor. Vidite li ga kao potencijalno novu oblast koja bi pomogla održivi rast srpske ekonomije? Moramo mnogo da investiramo u energetski sektor, više od deset milijardi. 

Uvereni smo da nije potrebno samo reagovati na energetsku krizu, već da je to prilika da se u ekonomiji inovira kroz nove tehnologije koje dolaze uz zelene investicije, posebno u oblasti energetike. Dosad smo investirali u proizvodnju energije a dalje ćemo ulagati u energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i distributivne mreže. Ali to je samo deo plana.

Budno motrimo i na tranziciju ka niskougljeničnoj ekonomiji. Srbija i region su ekonomije koje se zasnivaju na eksploataciji uglja i svesni smo činjenice da prelazak na ugljenično neutralnu ekonomiju zahteva rešavanje drugih problema, kao što je otvaranje novih radnih mesta.

Stoga želimo da pokrenemo savetodavne aktivnosti i tehničku pomoć kao dobru pripremu za tranziciju koja nije samo uspešna, već i pravedna prema svima.

Pretpostavljam da dobro sarađujete sa Ministrstvom energetike. Ministarka energetike Dubravka Đedović radila je u Evropskoj investicionoj banci.

Apsolutno. Ona nam je bila jedna od najboljih koleginica. Raduje nas njen uspeh u Srbiji. Želimo joj sve najbolje u budućnosti.