NBS: Referentna kamatna stopa zadržana na 6,5 odsto

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja polovinom ove godine.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.

Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Narodna banka saopštava da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor imao u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.

Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, njen rast je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine. 

U skladu sa situacijom, uz smanjenu inflaciju, povećava se očekivanje da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.

Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike.

Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.

Inflacija se smanjuje u skladu sa projekcijom Narodne banke Srbije

Izvršni odbor istile da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom NBS. Prema proceni RZS u decembru spustila se na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.

Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineli su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona.

Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike.

Kada je reč o narednom periodu, Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto krajem godine.

Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Rast BDP-a u toku prethodne godine 2,5 odsto

Prema proceni RZS, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom NBS a rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima.

Najveći rast ostvarili su energetika, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata a otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija, ostvarujući rast proizvodnje i izvoza.

Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada, pa je prosečna zarada na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta BDP i iznosio je 2,6 odsto, što, kako navode iz NBS, potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.

S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i zbog očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP-a u ovoj godini na 3,0 do 4,0 odsto.

Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal.