Stakić za RTS: Možemo da očekujemo inflaciju do pet odsto i smanjenje kamatnih stopa

Protekle dve godine svetska privreda, ali i srpska ekonomija, bile su pred velikim iskušenjima, pre svega zbog ratova koji su prouzrokovali visoku inflaciju i visoke kamate koje su ih pratile. Dobra vest je da je inflacija u SAD i Evropi počela da se smanjuje. 

 Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić rekao je za RTS da sfera finansija ima najveći stepen globalizacije do sada.

“Govor guvernera Centralne banke Amerike, odnosno način na koji će nešto reći i sadržina njegovog govora - u dovoljnoj meri utiče upravo na dva makroekonomska pokazatelja, a najpre na nivo kamatnih stopa u Americi, zatim nakon Amerike šta je ono što se dešava u evrozoni i na kraju kako ćemo mi kao država reagovati na okolnosti”, objasnio je Stakić.

Kamatni diferencijal

Novac kao i svaka druga roba ima svoju ponudu i potražnju. U zavisnosti od ponude i potražnje diktira se i njegova cena koja se ogleda u nivou kamatnih stopa.

"Naša zemlja i naše tržište su daleko veći od susednih država i daleko je veći stepen tražnje. Ne treba gledati samo jednu stranu novčića, nego treba gledati i tzv. kamatni diferencijal - razliku između aktivne i pasivne kamatne stope. Dakle, možda iz ugla štediša kamatne stope u Srbiji su daleko najviše u regionu, ali s druge strane, kamate na pojedine oblike kredita su takođe najskuplje kada uzimate kredit", rekao je Stakić.

Šta posmatrati iz ugla banke 

Dodaje da iz ugla banke treba gledati neke druge metrike, neke druge indikatore. Jedan od njih je ta spomenuta razlika između te dve kamatne stope, ali i prinos koji banke imaju na plasirani kapital i na aktivu koju poseduju, koja jeste nešto viša nego u drugim zemljama u regionu, ali ne preterano visoka da bi banke mogle da spuštaju u velikoj meri cene nekih proizvoda.

Bez obzira da li je ekonomija regionalna ili globalna, ona se kreće u nekim ciklusima, u nekim poslovnim ciklusima i nije ništa čudno kada vidimo period dve-tri godine prilično ekspanzivne, pa onda period prilično restriktivne monetarne politike.

“Doduše, mi smo u poslednjih tri, četiri godine zaista imali rolerkoster neverovatnih sistemskih rizika koji su nam se desili počevši od kovida, geopolitičkih sukoba, inflacije, svega onoga što nas je zadesilo”, napomenuo je Stakić.

Ekonomija jeste društvena nauka, ali ona isto tako pretpostavlja korišćenje različitih matematičko-statističkih metoda i modela kako bi se predviđale određene makroekonomske okolnosti.

Politički faktor u ekonomiji

"Treba uzeti i politički faktor u obzir da u zemljama u kojima se održavaju izbori, dakle u izbornoj ili postizbornoj godini, fiskalna politika dobija mnogo više na značaju u odnosu na monetarnu politiku, naročito kada su u pitanju javni radovi, državna potrošnja, ali i poreska politika”, rekao je Stakić.

Podseća da će se ove godine u više od 50 zemalja održati izbori a te zemlje čine skoro 40 odsto globalnog bruto-domaćeg proizvoda, tako da taj geopolitički faktor "ne možemo smetnuti s uma".

Stakić kaže da je guverner Federalnih rezervi vrlo je konzervativan u svojim nastupima, a tržište je to koje licitira, koji će to biti broj smanjenja kamatnih stopa u 2024.

Pad kamatnih stopa, Amerika je najpragmatičnija

“Ono što građani treba da znaju je da je najverovatnije, najteži period iza nas, kako u Evropi, tako u Americi, da je nivo kamatnih stopa dostigao neki takozvani plafon i da ukoliko se ne dese neke velike revolucionarne stvari, pre svega, u geopolitičkom smislu, možemo da očekujemo smanjenje kamatnih stopa", kaže Stakić.

Prema njegovim rečima, obično to ide dinamikom da je Amerika prva koja je najpragmatičnija i proaktivnija u tom smislu, tako da će Amerika verovatno prva krenuti.

"U Evropi je malo drugačija situacija, pre svega, to nije jedno koherentno i jedinstveno fiskalno tržište i Evropa se suočava sa nekim realnim ekonomskim problemima. Najverovatnije će biti i zvanično u recesiji, kada izađu podaci za četvrti kvartal”, objasnio je Stakić.

Navodi da je i najveća evropska ekonomija, Nemačka, u problemu.

Poslednjeg meseca inflacija je skočila u Evropi za pola procenta, jer su ukinute određene subvencije za hranu i energente, kaže on.

Da li možemo da očekujemo pad inflacije

Profesor Stokić napominje da prvo "idemo" sa inflacijom, da vidimo kako će se inflacija ponašati, pa shodno tome će reagovati i monetarna politika.

"Predviđanja su da će do polovine ove godine u našoj zemlji, inflacija da se vrati blizu gornje granice koridora, do 5 posto. Do jula bismo mogli da očekujemo na nivou do 5 posto, a zašto da ne i još neke niže nivoe do kraja ove godine, jer smo mi imali visoke stope rasta u prethodnim godinama, tako da nam je baza visoka u tom smislu i statistički, inflacija će se pokazati nižim u narednom periodu", podvukao je Stakić.

Profesor Stakić prognozira da bi bilo dobro da inflacija bude pet odsto, ako ne i niže, realan rast BDP-a tri procenta i da referentna kamatna stopa bude spuštena u dva ili tri navrata.

"Biće fiskalni deficit, ali u podnošljivom i ograničenom iznosu", zaključio je Stakić.