Novogodišnja trpeza s gorkim zalogajima inflacije – šta je ostalo ispod radara i ko je zapalio cene

Inflacija je obeležila i ovu godinu. S početnih 15, pa rekordnih 16,2 odsto, godinu završavamo sa stopom od oko 8 odsto. Za građane je zapravo najvažnija stopa inflacija koja se odnosi na ono na šta troše najveći deo novca, a to je hrana i - kako će se trenutni rezultat odraziti na prazničnu trpezu.

Anica Telesković je gostujući u Jutarnjem programu rekla da je to vrlo jednostavno odrediti i da će novogodišnja trpeza biti 8 odsto skuplja u proseku nego prošle godine. Ali ističe i da svako ima neku svoju, ličnu, porodičnu inflaciju u zavisnosti od toga šta kupuje.

"Ono što se najčešće javlja kao zabuna, onda kada se kaže da je inflacija prepolovljena, da je pala sa negde 16 na 8 posto odsto. Onda se to vrlo često i u medijima javlja kao zabuna, da su cene počele da padaju. To ne znači da su cene počele da padaju, već da je samo spor rast", ukazuje novinarka.

Zašto pad inflacije ne prati pad cena hrane

Bojan Stanić objašnjava da je definicija inflacije opšti porast cena i da je bitno, čak poželjno da ona bude negde na nivou oko 2 procenta. Primer su, kaže zemlje koje imaju imaju problem deflacije, što utiče loše na privredni rast.

Međutim, kada se govori o pokretačima inflacije, pre svega hrane i energenata, prema poslednjem merenju prosečna inflacija je oko 8 odsto, dok je cena hrane porasla u proseku za 9 procenata.

"Gotovo se izjednačila prosečna stopa inflacije, imamo prosečnu stopu rasta cena hrane. A sa druge strane, čini se kao da je tada bilo negde 10-15 odsto, a gotovo duplo više je bila inflacija hrane. Činjenica je da se inflacija sada stabilizovala, da će nastaviti da pada i da će verovatno u drugoj polovini naredne godine ući u cilj Narodne banke Srbije, da se kreće oko 3-4 odsto, što ukazuju i sva očekivanja na širem globalnom nivou", ocenjuje Stanić.

Dodaje i da je u izveštaje MMF-a, da je inflacija nešto što prolazi, ali je svoje posledice ostavila.

Šta je ostalo ispod radara - ko je zapalio cene

Da bi inflacija ostala na ovom nivou, Teleskovićeva smatra da je neophodno da se ne desi neki novi energetski šok kakav smo imali u zimu 2021. godine. Ukazuje da svako pomeranje cena energenata i  cena hrane u svetu može da se odrazi i kod nas.

"Možda je važno da kažemo, mi smo ovde imali 2023. To je možda ostalo ispod radara, ali kao da je bila neka vrsta interne istrage u državi - ko je ovde zapalio cene. Pa se tako došlo do trgovaca, tu se možda Bojan i ja nećemo složiti", navodi novinarka. 

Misli da, kada je reč o cenama hrane, da na tržištu postoji neki strukturni problem, od proizvođača, prerađivača, trgovaca, uvoznika. 

"Ja ne tvrdim da neko ima monopol, da zloupotrebljava dominantni položaj, to ne tvrdim, to je posao za antimonopolsku komisiju, ali da neka nepravilnost na tržištu u toj strukturi sigurno postoji", smatra Teleskovićeva

Stanić navodi da na globalnom nivou nema saglasnosti u vezi toga šta su bili uzroci inflacije.

Neko govori da je najviše uticala na inflaciju, kriza u Ukrajini, neko da je ekspanzivna monetarna politika, dosta štampanja novca. Ističe da postoji više faktora koji utiču na tu inflaciju i da je teško utvrditi ko je, kako kaže, dominantno kriv.

"Čak mislim da dominantnog faktora nema, nego jednostavno skup faktora koji učestvuju u istom problemu", ocenjuje Stanić.

Rat u Ukrajini, štampanje novca, uvoz inflacije

Novinarka ukazuje da bi inflacija bila sveprisutna čak i da rata u Ukrajini nije bilo, jer je toliko novca naštampano kao nikad do tada. Navodi da je te 2020. godine naštampano 20.000 milijardi dolara, što je činilo četvrtinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda.

"To je četvrtina svega što sva svetska privreda i građani stvore za godinu dana. Kad se taj novac, ta tolika količina novca sudarila sa robom koje nije bilo dovoljno zbog prekinutih lanaca snabdevanja i svega onoga što smo gledali tokom kovida, tako je nastala inflacija. Onda se na to nadovezala ova energetska kriza, kad poskupe energenti i sve poskupljuje. Tako danas živimo to što živimo", objasnila je Teleskovićeva.

Prema Stanićevoj oceni sve se dešavalo definitivno praktično po ekonomskoj teoriji. Prvo se inflacija pojavila u zemljama koje su najviše integrisane u međunarodne finansijske tokove. Zatim je, navodi, polako počela da se preliva i kod nas.

"Što znači apsolutno stoji činjenica da je ona bila uvezena, ali je posle pokrenula unutrašnje probleme koji su uticali na to da imamo ipak među najvišom inflacijom u proseku u Evropi. Međutim, ono što je jako bitno ona se sada spušta i na svetskom nivou, posledično i u Srbiji. Teško je očekivati neki takav šok sličan, da bi mogao da ponovo pokrene talas inflacije", ističe Stanić.

Šta su izazovi u 2024. godini

Podaci za našu zemlju kažu da će u 2023. ostvariti rast od 2,2 odsto i predviđa se da bi trebalo da u 2024. godini bude 3,1 odsto. 

Teleskovićeva smatra da, ako je Srbija po inflaciji na vrhu svih onih regionalnih tabela, da je i po rastu takođe na vrhu, što je, ocenjuje neka dobra stvar. Sada je, takođe i ta inflacija malo doprinela tom privrednom rastu.

"Ali suštinski ono što je važno za naš rast, da mi moramo sada da nađemo neke naše izvore rasta u situaciji kada smo kao uvozno orijentisana ekonomija, zavisni od tih nekih vodećih evropskih privreda. Kao što su recimo Nemačka koja je u recesiji i takođe još nekih drugih naših važnih spoljnotrgovinskih partnera koji imaju ekonomske probleme. U tom smislu biće veliki izazov", zaključuje novinarka.

Kada imate jaku inflaciju onda se, pojašnjava Stanić koristi instrument monetarne politike kao što je podizanje referentne kamatne stope.

"To su radile zemlje na zapadu, to su radili kod nas, to su radili čak i u Rusiji. Tako da, sa te strane, to je jednostavno nešto što je moralo da se desi i to je jedna žrtva koja je morala se podnese da bi se obuzdavala inflacija. I to samim tim utiče na manju investiciju i sposobnost, ne samo kompanija, nego generalno i na stanovništvo da investira", naglašava Stanić.

To je, dodaje usporilo tražnju za stanovima, ali ona i dalje u Srbiji postoji na relativno visokom nivou ovde u Srbiji. Međutim, sa druge strane, usporavanjem tražnje stanovništva i privreda polako počinje da uspora u toj delatnosti, izgradnji stanova.

Ističe da u narednoj godini investicije i ulaganja države u infrastrukturne radove koji su povezani sa  EXPO 2027, generalno sa putnom infrastrukturom treba da bude nešto što će omogućiti vitalnost privrede u tom nekom srednjem roku, dok se ne stabilizuje kriza.

"Istina ti infrastrukturni projekti povećavaju privredni rast, ali ono što može biti izazov što se oni uglavnom finansiraju iz kredita, a krediti su sada poskupeli zapravo zaduživanje, kao što je skupo za nas građane, tako je skupo i za države", naglašava Teleskovićeva.

Od čega će zavisiti kamatne stope i kakva će biti cena energenata

Kada je reč o kamatnim stopama i odlukama ECB i Feda, kaže da je to za građane vrlo komplikovano da razumeju, zato što pre svega svako ima neki kredit u evrima, ali da je suštinski jednostavno pratiti kako će ići taj trend.

"Samo treba pratiti koliko je inflacija u Eurozoni i u Americi. Ona je oko tri, a cilj je da bude dva odsto. Dakle i Fed i ECB su gotovo završili svoj deo posla i ako oni u javnim svojim obraćanjima govore, još nije gotovo, zato što postoje naravno globalni rizici, privreda usporava. Postoje dva signala koja možda govore da je inflacija na globalnom nivou, možda će biti preterano da to kažem, ali završena priča. Postoji taj FAO indeks cena hrane koji sada pada i postoje naravno cene energenata i količina novca u sistemu, bilans i Fed da se smanjuju", procenjuje Teleskovićeva.

Očekuje se, kaže Stanić i da cene energenata budu stabilne u 2024. godini.

"Znači ako je sada cena nafte negde oko 75 dolara, sledeće godina se procenjuje da ta gornja granica bude 85, što jeste značajno povećanje, ali ne suštinsko da može izazvati neki talas krize", zaključuje Stanić.