Novi „Fordov“ automobil nekad je mogao da se kupi za pola kilograma zlata, koliko bi grama danas trebalo

Kažu da u svetskoj krizi zlato najjače sija. Cena zlata na berzi ponovo je preskočila sve dosadašnje rekorde i pre nekoliko dana dostigla je novi istorijski maksimum. Iako se rekord od 2.135 dolara po unci početkom meseca kratko zadržao na tržištu, stručnjaci smatraju da je to signal poverenja u zlato u vreme velikih svetskih turbulencija i kriza.

Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da se poslednji skok cene zlata događa zbog rata u Pojasu Gaze, kao i zbog turbulentne globalne i ekonomske situacije.

Takođe, ističe, borba sa inflacijom još nije donela očekivane rezultate, tako da je zlato uvek odbrana od inflacije.

Prema njegovim rečima, trenutna cena zlata je 2.050 dolara po unci.

„Sami skokovi cene zlata su vezani za neke geopolitičke globalne događaje. Prvi skok je bio kada je bila pandemija, pa rat u Ukrajini, a sada kombinovano – inflacija plus sukob u Palestini“, rekao je prof. Musabegović.

Zlato, kako kaže, uvek ima neku ulogu koju mi ne vidimo, ali čim njegova cena počne da raste, znači da se nešto dešava i da ćemo u relativno kratkom vremenu saznati šta su uzroci.

Poznati američki investicioni fond „Goldman Saks“ procenjuje da ovaj porast nije prolazna stvar, da će cena zlata rasti i tokom cele 2024. godine.

„Ja očekujem da će biti viša cena. Međutim, zlato je kao i svaka druga investicija vrlo podložno promenama cene. Kad investirate, vi nemate sigurnost 100 odsto u bilo koju investiciju. I cena zlata je dnevno u fluktuaciji. Te fluktuacije mogu da budu od deset, petnaest do stotinu dolara razlike, pa onda u zavisnosti šta se dešava, znači nije mirna linija“, naveo je prof. Ismail Musabegović.

Zlato menja cenu, ali ne i vrednost

Podsetio je na staro pravilo da zlato menja cenu, ali ne i vrednost.

Kao što je pre sto godina novi „Fordov” automobil koštao kao pola kilograma ovog plemenitog metala, tako je i danas, bez obzira na cenu početkom 1900. godine i današnju, gotovo sto puta veću.

„Početkom 1900. godine prva serija ‘Fordovih’ automobila koštala je pola kilograma zlata, odnosno 370 dolara tada. Danas ta ista kategorija automobila košta oko 37.000 dolara, što je otprilike sto puta više. Za pola kilograma zlata i tada ste mogli da kupite auto i sada ista je vrednost, pola kilograma zlata za takav automobil“, rekao je profesor.

Trgovci zlatom u našoj zemlji svedoče da je tražnja i kod nas sve veća.

Traže se i dukati, cena ide i do 1.000 evra

Ljudi kupuju zlatne dukate za poklone, za venčanje, krštenje ili neke porodične događaje, ukazuju prof. Musabegović.

„Dukati su različiti, treba razlikovati investiciono zlato od dukata koje potpada u neku drugu kategoriju, jer je njegova čistoća manja, odnosno, to je legura koja se vodi kao 986, to je u karatima 14, 18, 22, a investiciono zlato je 24 karata“, objasnio je profesor.

Dukat je, podseća, u stvari onaj od 3,49 grama.

Što se tiče dukata Franca Josefa, simbola nekadašnjeg prestiža Austrougarske monarhije, njegova težina je četiri puta veća od običnog – 13,96 grama.

„Cena je malog dukata ili dukata, negde oko 225 do 250 evra u zavisnosti od cene zlata. A ovaj veći je negde oko 950. Znači to je ipak investicija, s tim što je on podložan kopiranju i ljudi treba budu jako oprezni pri kupovini tih dukata“, rekao Musabegović.

Prema njegovim rečima, postoje dva načina da se proceni da li je dukat falsifikat.

„Pošto je zlato metal sa najvećom gustinom, to znači da ima težinu. Nekom preciznom vagicom možete tačno da izmerite i vidite da li je dukat. Ispravan dukat je onaj sa težinom od 3,49 grama, jer su materijali kojima se lažira lakši i ne mogu da postignu tu težinu. Ima i skuplja metoda, kada zlatari proveravaju zlato kiselinom“, rekao je Musabegović.

Centralne banke trenutno drže više od 35.000 tona zlata

Procenjuje se da centralne banke u svetu trenutno drže više od 35.000 tona zlata. A samo u trezorima Narodne banke Srbije početkom decembra bilo je oko 39,5 tona zlata.

„U svetu se godišnje proizvede oko 3.500 tona. Delom recikliranjem starog zlata, a delom eksploatacijom. Kada zlato vadite, vi morate da izvadite milion tona stena da biste dobili četiri grama zlata“, rekao je prof. Musabegović.

Najveći proizvođač zlata je Kina, sa oko 348 tona godišnje, zatim Rusija sa 330, a slede Australija, Amerika i Gana.

„Što se tiče čuvanja, to se odnosi na centralne banke. Najveća je količina zlata u federalnim rezervama, preko 8.000 tona, druga je Nemačka sa 3.000 tona i onda idu Francuska, Italija“, rekao je profesor.

Prema njegovim rečima, naše rezerve su za naš obim i za našu veličinu zemlje velike i istorijski su najveće.

„Mislim da su uvećane u poslednjih deset godina skoro duplo, tako da 40 tona, nešto malo manje od 40 tona, u sefovima naše Narodne banke daju sigurnost i ekonomskoj stabilnosti i vrednosti valuta, jer je po današnjim cenama, ta vrednost je preko dve milijarde i dvesta-trista miliona evra", naveo je prof. Musabegović.