Na njivama manje pšenice, upitni prinosi i kvalitet budućeg roda

I dok je u jesen 2022. godine pšenica zauzela rekordne površine, oko 665.000 hektara, nakon ovogodišnje setve jasno je da je hlebnog zrna značajno manje na njivama, kažu stručnjaci. Koliko je tačno pšenice posejano znaće se kada to objavi Republički zavod za statistiku.

„Mnogo je faktora uticalo na smanjenje površina koje su zasejane pšenicom. Od cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, pa do cene goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva“, kaže dipl. ing. Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne stručne službe Beograd.

Poštovanje agrotehnike je, naglašava, ove setvene sezone delimično izostavljeno.

„To se najviše odnosi na smanjene količine mineralno komplkeksnih đubriva NPK upotrebljenih pre setve. Retko ko je od poljoprivrednika, bar tokom razgovora, rekao da je upotrebio preporučene formulacije i količine NPK, već su te količine značajno manje i išle su od 50 do 150 kg/ha“, dodaje naš sagovornik.

„Smanjena količina ili izostanak primene NPK će se pokazati, budući da to odlučujuće utiče na formiranje biljaka. Inače, totalni izostanak primene osnovnih NPK đubriva je uočljivo na manjim gazdinstvima ili onim koja u zadnjem trenutku menjaju izabranu biljnu kulturu koju će da seju. U ovom slučaju pšenicu. Prošlogodišnje iskustvo je pokazalo da su prinosi bili mnogo stabilniji kod poljoprivrenih proizvođača koji nisu izostavili upotrebu NPK po preporuci stručnog lica“, ističe Nikoletić.

Veliki problem je i mala količina upotrebljenog deklarisanog semena pšenice prema ukupno zasejanim površinama. 

„Deklarisano seme nam daje sigurnost da je pšenica zaštićena u prvim fazama razvoja od bolesti. Da je zdravija od one „sa tavana“, kao i da je zaista iz određene grupe zrenja. Da ima odlike, odnosno kvalitet sorte kojoj pripada, da nije došlo eventualno do cepanja osobina i da će i u otežanim uslovima dati bar približno projektovan prinos“, kaže naš sagovornik.

Zbog nepovoljnih uslova za setvu deo proizvođača odustao od proizvodnje pšenice ove jeseni

Meteorološke prilike su, takođe, uticale na površine zasejane pšenicom.

„Nedostatak padavina tokom druge polovine septembra, u oktobru i početkom novembra odlagao je početak i vreme setve ili je uticao čak i na izostanak setve. Mora se reći da mnogi poljoprivredni proizvođači nisu hteli da poseju pšenicu u suvu zemlju. Čekali su kišu koje dug period nije bilo“, navodi naš sagovornik.

„I sada se vide parcele koje su pripremljene za setvu, a pšenica nije posejana. Jednostavno su poljoprivredni proizvođači odustali od kasne setve i rešili da poseju neku jaru ratarsku kulturu na toj parceli“, dodaje Nikoletić.

Stručnjaci kažu da je za pšenicu najbolje da se poseje u optimalnom roku.

„Mora se istaći i čvrsto stojim iza toga, a na osnovu rezultata i ogleda naših instituta, da je u višegodišnjem proseku pokazano da se najstabilniji prinosi pšenice dobijaju ako se ona poseje između 10. i 20. oktobra. Ove datume treba ispoštovati kad god vremenski i zemljišni uslovi to dozvoljavaju. Mnogi ogledi dokazuju da vreme setve značajno utiče na  visinu prinosa“, ističe naš sagovornik.

U zavisnosti od vremena setve, vremena i količine padavina nakon setve, pšenica se nalazi od faze klijanja, nicanja, pa najčešće do faze 1-2 lista. Ima parcela i gde je pšenica i u fazi 2-3 lista.

„Na parcelama pod pšenicom je uočeno prisustvo lisnih vašiju, cikada kao i veći broj aktivnih rupa od miševa i voluharica. Lisne vaši i cikade pored sisanja biljnih sokova prenose i viruse koji mogu biti štetni, a glodari u ovoj fazi najveće štete nanose listu pšenice. Neophodno je da se o načinu suzbijanja ovih štetočina i o tome koji je prag štenosti i kada početi vršiti suzbijanje naši poljoprivredni proizvođači konsultuju sa stručnim licima za zaštitu bilja“, navodi Nikoletić.

Šta sve utiče na smanjenje prinosa pšenice

U ovom trenutku jako je teško prognozirati kako će se sve navedeno odraziti na prinose.

„Mnogo je faktora koji mogu uticati na umanjenje prinosa. To je nepotpuna primena agrotehnike kao što je izostanak ili primena niskih količina mineralno kompleksnih đubriva NPK, loša predsetvena priprema na većini parcela i usled toga neujednačeno nicanje, što stvara probleme sa zaštitom od bolesti, korova i štetočina, a i prihranom na proleće. Uočeno prisustvo štetočina i glodara, takođe, utiče na smanjenje prinosa“, kaže naš sagovornik.

„Kasna setva i usled toga mogući izostanak obrazovanja čvora bokorenja do pojave prvih jačih mrazeva može naneti proredu pšenice koja će se videti tek na proleće. I na kraju, za zimu možda i najvažnije je da padne sneg i tako sačuva svojim izolacionim svojstvima štetni uticaj od mraza. Mnogo je mogućnosti za smanjenje prinosa, a jedini način da to umanjimo je primena pune agrotehnike i setva deklarisane semenske pšenice. Seme nikad nije skupo, a ja dodajem i puna agrotehnika“, navodi Nikoletić.

Ni uredba o razmeni đubriva iz robnih rezervi nije doprinela povećanju njegovog korišćenje

I u Zadružnom savezu Vojvodine kažu da je prema podacima kojima raspolažu sa terena pšenice značajno manje na domaćim oranicama, kao i da je u setvi mahom korišćeno nedeklarisano seme.

„Od zadruga su preuzimane i manje količine mineralnog đubriva, što će zajedno sa upotrebom tzv. “semena sa tavana” svakako negativno uticati na visinu prinosa i kvalitet buduće proizvodnje”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

“Upotreba mineralnih đubriva je bila minimalna. Povećanoj primeni mineralnih đubriva nije dovoljno doprinela uredba po kojoj se preko robnih rezervi menja mineralno đubrivo za budući rod, s obzirom na to da je mineralno đubrivo skupo, a cene proizvoda za sledeću godinu potpuno neizvesne”, dodaje naša sagovornica.

Tokom setve poljoprivrednici su imali i veća izdvajanja za obradu zemljišta.

“Deficit padavina doveo je do veće potrošnje goriva za obradu na mestima gde je ranije početo sa radovima, pri čemu su mnogi poljoprivrednici posejali ozime useve kasnije, odnosno posle kiša, kada je bila lakša obrada zemljišta”, objašnjava Nestorov Bizonj.

Dodatni problem je, ističe, bio uskladištenje jarih useva, jer su svi skladišni kapaciteti bili popunjeni, tako da se čekalo da se preda jari usev, pa tek onda obradi zemljište i obavi setva.

“Period setve ovogodišnje pšenice se odužio u odnosu na predviđene agro-rokove, ali se može generalno oceniti da je posejana pšenica u solidnom stanju. Međutim, veliki problem predstavlja najezda glodara na poljima”, upozorava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

“Redukovana primena agrotehnike ne može da obezbedi visok i stabilan rod, tako da unapred možemo reći da će prinos biti skromniji od proseka, uz veliku mogućnost da se nedovoljna primena agro-tehničkih mera odslika i na kvalitet proizvoda”, dodaje naša sagovornica.

Pariteti nekih roba su na štetu poljoprivrednika

Da na tržištu postoje ogromni poremećaji pokazuju i trenutni pariteti.

“Pariteti nekih roba su sada obrnuto proporcionalni u odnosu na period 80-tih godina prošlog veka, a na štetu poljoprivrednika. Poremećaji koji postoje na tržištu uzrokovani su sa više eksternih i internih faktora, a u svakom slučaju prikazuju rezultat nekonzistentne i neadekvatne ekonomske politike u poljoprivredi u prethodnim decenijama”, kaže Nestorov Bizonj.

“Uticaj stanja na međunarodnom tržištu na domaće tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda svakako postoji, ali postoji i sistem državnih mera za zaštitu domaće proizvodnje koji je trebalo u više navrata u prethodnim godinama i decenijama značajno da ublaži negativne uticaje na domaće tržište. Međutim, očigledno je da kroz državne intervencije nije u dovoljnoj meri zaštićena domaća poljoprivredna proizvodnja”, navodi naša sagovornica.

Mnoge zemljoradničke zadruge i poljoprivrednici su, kaže, i prethodnih godina pšenicu sejali zbog plodoreda, a ne zbog isplativosti ove proizvodnje. U situaciji kada je tržišna cena pšenice daleko ispod troškova proizvodnje, ne može se očekivati napredak, već samo nazadovanje u površinama pod pšenicom.

Trenutno je cena pšenica blago povećana u odnosu na prethodni period, pri čemu ona i dalje ne pokriva troškove proizvodnje. Ogromne zalihe roba, sa niskom vrednošću u toku prethodnih meseci predstavljaju veliki izazov za zadruge sa skladišnim kapacitetima. Pitanje je koliko robe i po kojim cenama će se do buduće proizvodnje realizovati, ne samo zbog niskih cena i generalno poremećenih uslova ponude i tražnje, već i zbog tehničkih problema u izvozu, koji već duži vremenski period negativno utiču na mogućnosti izvoza.