Vinska vizija Otvorenog Balkana – šta nudi 600 izlagača iz 29 zemalja na Beogradskom sajmu

Regionalna i svetska vinska elita sutra će se okupiti u Beogradu na Vinskoj viziji Otvorenog Balkana. Sajam će otvoriti visoki zavničnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije, a 310 proizvođača iz tri zemlje predstaviće se u Hali 1 Beogradskog Sajma. U ostalim halama biće još oko 300 vinarija iz svih krajeva sveta. U srpsku prestonicu došli su i vinski eksperti Zapadnog Balkana i Moldavije, i to u sastavu koji već osam godina radi na usaglašavanju vinskih pravila kako bi pod zajedničkim, balkanskim imenom moglo da se izvozi na treća tržišta.

Gotovo da nema viđenije vinarije u regionu koja se nije spremila za Vinsku viziju Otvorenog Balkana. Iz vranjskog vinogorja, koje godišnje napuni milion boca, večeras ka Beogradu kreću najbolja vina koja imaju.

Maja Aleksić Ilić iz vinarije "Aleksić" kaže da će akcenat biti na autohtonim sortama, jer je to ono na šta je Srbija ponosna. "To su ambasadori naše zemlje. Tamjanika i prokupac će biti u prvom planu", dodaje Aleksić Ilić.

U prvom planu autohtone sorte

Autohtone sorte bile su u prvom planu i za vinarske eksperte Zapadnog Balkana i Moldavije.

U okviru Vajn vižna predstaviće dokle su stigli sa međusobnom harmonizacijom vinskih i vinogradarskih zakona, kako bi zajedno izvozili na treća tržišta.

Doc. dr Darko Jakšić sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi kaže da je ideja da se u budućnosti, za nekoliko godina, napravi kongres balkanskih sorti.

Udruživanjem do uspeha na svetskom tržištu

"Pojedinačno smo mali. Treba da učinimo sve da se zajedno promovišemo", smatra Jakšić.

Profesor Klime Beleski sa Poljoprivrednog instituta u Skoplju ističe da je "vranac" sorta koja je prepoznatljiva u regionu. "Potiče iz Crne Gore, ali najviše je ima u Makedoniji, ima je i u Srbiji. Ona je jedan znak prepoznavanja ovog regiona", ističe Beleski.

Profesor Elton Baša sa Poljoprivrednog fakulteta u Tirani ocenjuje da se radi o veoma dobrom projektu, koji će stvoriti bolje pozicije i bolji pristup svetskom tržištu.

"Kada govorimo o nečemu što je veoma ukusno, što ima visoku emocionalnu vrednost i tradiciju, kao što ima proizvodnja vina, onda među našim zemljama nema nikakvih razlika", dodaje Baša.

Razlike u ukusu 1.000 vinskih etiketa iz 310 srpskih, albanskih i severno-makedonskih vinarija moći će da se provere od petka do 19. novembra.

Sajam je sutra rezervisan za visoke državne zvanice i privrednike.

Vizija neće biti samo vinska

Vizija neće biti samo vinska, predstaviće se i proizvođači rakije, a organizovaće se i gastronomska takmičenja.

Stevan Rajta iz Saveza vinara i vinogradara Srbije ističe da to nije samo promocija vina, već promocija kompletne Srbije, celog Balkana.

"Veoma je važno što se tiče turizma. Tako da vino ujedinjuje sve. I u vinu se uvek krila neka istina", ističe Rajta.

Štandovi za više od 600 izlagača

Iako je do otvaranja sajamske kapije ostalo još samo nekoliko sati, atmosfera pod kupolom - veoma je živa.

Više od 600 izlagača postavlja svoje štandove na 10.000 kvadrata. Organizatori očekuju 50.000 posetilaca. Najavljeno je i 450 profesionalnih kupaca iz svih delova sveta.

Oni će imati više od 3.000 takozvanih bi-tu-bi sastanaka, pre svega sa proizvođačima vina iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije.