Oživljavanje srpskog tržišta kapitala – recepti iz Mađarske, Belgije i Hrvatske mogu da pomognu

Može i mora bolje, smatraju na Beogradskoj berzi.

"Naš apsolutni prioritet je da praktično izađemo s čitavom paletom različitih finansijskih instrumenata koji će biti na raspolaganju investitorima", rekao je Ivan Leposavić, direktor Beogradske berze.

Uz spremnost svih od kojih to zavisi i sa 27 miliona evra koliko je Svetska banka nedavno odobrila za razvoj tržišta kapitala u Srbiji, trgovanje bi moglo da se pokrene.

"Jedan segment tog projekta je upravo fokusiran na čitav program korporativnih obveznica čime ćemo pokušati na različite načine i različitim instrumentima praktično da podržimo razvoj obveznica koje bi emitovala preduzeća i to je, recimo, nešto što nam je fokus projekta sa Svetskom bankom", kaže Leposavić.

Nacionalna strategija za razvoj tržišta kapitala, pokazala je da je potencijalno na raspolaganju između 12 i 14 milijardi evra - viškova likvidnih sredstava banaka i investicionih i penzionih fondova. Tu je i štednja građana koja je i sa negativnim kamatnim stopama rasla iz godine u godinu i dostigla oko 15 milijardi evra.

Primeri Mađarske, Belgije i Hrvatske

"Mađarska, već nekoliko godina praktikuje takav način kupovine, tj. prodaje državnih papira i time je uspela da zaustavi rapidan rast cena nekretnina, a bilo bi lekovito i za naše građane da bi vrednost svoje ušteđevine mogli sačuvati i na ovaj način", rekla je Rozalija Ekres iz poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara.

Belgiji je izdavanje štedne obveznice za građane donelo 21 milijardu evra, a Hrvatska je na taj način početkom godine prikupila milijardu evra.

Niža cena zaduživanja

"Ako gledate kamatu koju dobijate u samoj banci u odnosu na kamatu, tj. prinos koji biste ostvarili na ulaganje u obveznice, razlika je značajna. Da li postoji višak sredstava kod građana koji bi mogao da se usmeri – apsolutno da. Da li je državi neophodno da pokriva svoj deficit, iako se on iz godine u godinu smanjuje emisijom obveznica – da. Da li bi za državu to bilo bolje rešenje – vrlo verovatno bolje rešenje jer bi imala, odnosno ostvarila nižu cenu zaduživanja", objašnjava Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da li je izvodljivo – jeste, ali je potrebno građanima predočavati takvu mogućnost.

"Ideja je da paralelno aktiviramo tražnju na strani građana, odnosno institucionalnih investitora i da olakšamo pristup tržištu kapitala stranih investitora. Kada aktiviramo oba ta pula, da kažemo i oba ta potencijala čini mi se da ćemo imati potpune efekte", napominje Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Uprava za javni dug 24. oktobra održaće aukciju, prvi put, osmogodišnjih dinarskih dužničkih zapisa, vrednih sedam milijardi dinara sa kuponskom stopom od sedam odsto koja će se isplaćivati jednom godišnje.