Rodilo ispod proseka – negde za šljivovicu i za otkup, a u Podrinju na pola hektara samo jedna šljiva

U nekim zasadima su šljive uprkos mrazu, nestabilnom vremenu lepo rodile, ali ima i onih u kojima ih nema ni za slatko, džem, a kamoli šljivovicu.

Darko Jevremović kaže da je u nekim mestima dobro prošla "Čačanska rodna", negde Čačanska lepotica", a u nekim "Stenlej".

"Tako da ne možemo generalizovati o sorti, ali u pojedinim lokalitetima su neke uspele da prebrode sve ove nepovoljne uslove i da daju jako visoke prinose u samim zasadima", ukazuje Jevremović.

Takođe, ističe da se, kada je rekordna godina, ostvaruje devet tona šljive po hektaru, odnosno da je s oko 70.000 hektara prinos preko 650.000 tona.

"Ove godine sigurno će biti jako niži prinos i ne treba očekivati četiri do pet tona po hektaru u proseku, možda čak i manje", procenjuje Jevremović.

Podrinje - na pola hektara samo jedna šljiva

U šljiviku porodice Kojić u Podrinju, na pola hektara rodilo je samo jedno drvo šljive.

Milovan Kojić potvrđuje da je ove godine neće biti ni za džem, dok je lane rod bio 12 do 13 tona. 

"Ja sam izvršio ono potrebno prskanje zimsko i orezao sam voće, međutim pala je sneg i mrazevi, uništilo je sve, isto od komšije, isto nema ništa kod brata, isto nema ništa, tako da je ostao bez roda", žali se Kojić.

Otkupna cena

Jevremović navodi da je početna otkupna cena krenula od 50 dinara za "čačansku lepoticu" koja je se već bere, a u dobrom delu lokaliteta berba je i završena.

"Nakon toga cena je izvesno pala. Kada govorimo o šljivi koja se otkupljuje za rakiju, tu je cena bila od 30 do 35 dinara. Sada ide berba sorti `Stenlej` i `Čačanske rodne`. Ali, s obzirom da je ove godine rod znatno manji, treba očekivati veću potražnju od strane otkupljivača i očekujem da će cena biti nešto veća nego što je trenutno", zaključuje direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.