Japan, bujanje turizma kao put u bankrot

Ukidanje i poslednjih ograničenja vezanih za kovid prouzrokovalo je turističku eksploziju u Japanu, koji je u junu, uprkos činjenici da je u tom mesecu zemlja zahvaćena kišnom sezonom, posetilo više od dva miliona stranih turista.

Dalekoistočna carevina je pred početak epidemije u 2019. godini ostvarila istorijski rekord od 32 miliona stranih posetilaca i domaći stručnjaci procenjuju da bi već tokom ove godine mogao da bude ostvaren rezultat uporediv s tim brojem.

Pogotovo što je ranije ovog meseca u susednoj Narodnoj Republici Kini ukinuto ograničenje za grupne turističke posete više država među kojima i Japanu, koje je bilo jedna od mera koje je vlada u Pekingu sprovodila kako bi zauzdala širenje virusa u sopstvenoj zemlji.

Gubici japanskih kreditnih kompanija

Mada je jasno da veliki porast stranih turista izaziva negativne posledice kao što su gužve, preopterećenost javnog prevoza, problemi vezani za uklanjanje smeća, pa i porast stanarina, možda se čini neobičnim to da u Zemlji izlazećeg sunca sada domaće finansijske institucije upozoravaju na opasnost od velikih gubitaka kao jednu od posledica potrošnje koju u njihovoj državi ostvaruju stranci.

Naime, japanske kreditne kompanije, čiji su osnivači krupne banke poput "Micubiši UFJ" i "Sumitomo-Micui", procenjuju da će do kraja godine iskusiti gubitak od blizu 140 miliona dolara, ako se nastavi rast broja stranih posetilaca.

Taj gubitak generiše provizija koje one kao japanski zastupnici plaćaju američkim kućama kao što su "Viza" i "Masterkard" i stranim bankama koje su izdale kreditne kartice tih brendova.

U Japanu domaće kreditne kompanije na svaku finansijsku transakciju izvršenu karticama u prodavnicama dobijaju proviziju od 1,9 odsto, ali kada strani turisti izvrše plaćanje kreditnim karticama u njihovoj zemlji, dužne su da 1,8 odsto iznosa proslede bankama u inostranstvu koje su te kartice izdale, te "Vizi" i "Masterkardu" ustupe još 0,8 odsto tog iznosa.

Ima li rešenja

To, dakle, znači da japanske kreditne kompanije kao što su "UFJ Nikos" ili "Sumitomo-Micui kard" svaki put kada neki stranac kupi robu ili uslugu u Japanu kreditnom karticom izdatom u inostranstvu beleže gubitak u visini od 0,7 odsto uplaćenog iznosa.

S druge strane, kada se plaćanja vrše kreditnim karticama izdatim u Japanu, iste kompanije beleže dobitak od 0,2 posto uplaćene sume.

Japanski kreditne kompanije, otud, nesumnjivo priželjkuju promenu u međunarodnom sistemu provizija, te potajno navijaju za to da broj stranih turista koji posećuju njihovu zemlju ostane niži ili da posegnu za drugim vrstama plaćanja, kao što su gotovina i razne digitalne platforme.