NBS: Inflacija od aprila u padu, do kraja godine oko osam odsto

Podatak o baznoj inflaciji, koja je snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 odsto u julu ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike NBS, rekla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

"Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto, što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart, kada je dostigla vrhunac. Pritom, podatak o baznoj inflaciji, koja je snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 odsto u julu, ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike NBS", rekla je Tabakovićeva.

Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu neuobičajeno porasle.

"Ukazujemo i na to da bi pad međugodišnje inflacije bio i veći da tokom maja i juna, usled vremenskih neprilika i obilnih padavina cene povrća nisu sezonski neuobičajeno rasle", navela je guvernerka tokom prezentacije izveštaja o inflaciji.

Narodna banka očekuje da do kraja godine međugodišnja inflacija dođe na oko 8 odsto, odnosno da svakog meseca opada za oko 1 odsto.

Povratak inflacije u granice cilja očekuje se u drugom kvartalu 2024. godine, dok se dolazak na ciljanih 3 odsto očekuje krajem naredne godine.

"Očekujemo da se u nastavku godine međugodišnja inflacija smanji svakog meseca za oko jedan procentni poen i da godinu završimo na nivou od oko osam odsto. Povratak inflacije u granice cilja očekujemo u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije u odnosu na našu projekciju iz maja, čemu doprinosi dodatno zaoštravanje monetarnih uslova u junu i julu", navela je ona.

"Domaća privreda ubrzala rast u drugom tromesečju"

Ukazuje i da je domaća privreda ubrzala rast u drugom tromesečju na 1,7 odsto međugodišnje, čemu doprinose oporavak sektora građevinarstva, postepeno slabljenje efekata visokih troškova u proizvodnji i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja, uprkos i dalje prisutnoj globalnoj neizvesnosti i nastavku zaoštravanja globalnih finansijskih uslova.

Prema novoj projekciji, međugodišnja inflacija će nastaviti da usporava, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, dalje slabljenje globalnih troškova pritisaka i visoka baza kod cena energenata i hrane.

Kako je navedeno, na smanjenje inflacije uticaće i usporavanje uvozne inflacije i niža tražnja u uslovima sporijeg globalnog privrednog rasta.

Ističe se i da je neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i BDP i dalje u najvećoj meri potiče od faktora iz međunarodnog okruženja, kao što su globalni privredni rast, postojanost globalne inflacije, kao i geopolitičkih odnosa, cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

Tabakovićeva je poručila da će Centralna banka nastaviti da prati dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da će buduće odluke donositi u zavisnosti od pristiglih podataka, ali da će prioritet monetarne politike države i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku razvoja privrede i daljem rastu zaposlenosti i očuvanje povoljnog investicionog ambijenta.

"Ubrzanje privrednog rasta" 

Tabakovićeva, takođe, ističe da u nastavku godine NBS očekuje dalje ubrzanje privrednog rasta, a na nivou godine stopu rasta u rasponu od 2,0 odsto do 3,0 odsto.

"S tim da sada cenimo da će ona biti bliže donjoj granici projektovanog raspona", dodala je ona.

Kaže da su razlog za opreznost NBS, pre svega, lošije performanse proizvodnog sektora naših najvećih trgovinskih partnera, a naročito Nemačke, kao i niža lična potrošnja u dosadašnjem toku godine.

"Poboljšanje eksterne pozicije nastavljeno je i u drugom tromesečju, najviše u oblasti robne razmene, gde je znatno smanjen deficit, kao rezultat rasta izvoza i smanjenja uvoza, pre svega energenata, ali se poboljšanja ostvaruju i u neto izvozu usluga, a u manjoj meri i na računu sekundarnog dohotka, gde raste suficit. S obzirom na to da je u prvoj polovini godine ostvaren najniži nivo deficita tekućeg računa platnog bilansa od kada se ovi podaci prate i da je deficit iznosio svega 1,6 odsto BDP, za celu godinu sada projektujemo njegov nivo od oko 2,5 odsto BDP, umesto 4,5 odsto, koliko smo očekivali u maju, mada smo i tada naglašavali da postoji velika verovatnoća da deficit bude niži od projektovanog", rekla je guvernerka.

Navodi da je priliv kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija koji je, prema preliminarnim podacima, u sedam meseci dostigao 2.442.000 evra, višestruko premašio deficit tekućeg računa.

"To je doprinosilo jačanju aprecijacijskih pritisaka, na koje je NBS u sedam meseci ove godine reagovala neto kupovinom deviza u iznosu od blizu 2,5 milijardi evra, što je rezultiralo rastom deviznih rezervi na novi rekordni nivo od 23,1 milijardu evra na kraju jula", navela je Tabakovićeva.

"Fiskalna kretanja bila bolja od očekivanih"

Prema njenim rečima i fiskalna kretanja u dosadašnjem toku godine bila su bolja od očekivanih, zahvaljujući višim prihodima, pre svega po osnovu povećane profitabilnosti privrede u prethodnoj godini, kao i uštedama na sredstvima koja su bila namenjena prevazilaženju energetske krize.

To je otvorilo prostor za podršku domaćim investicijama i potrošnji, a da se ne naruši projektovana opadajuća putanja javnog duga u srednjem roku i da se ne izazovu veći inflatorni pritisci.

Prema poslednjim podacima, učešće javnog duga centralne države nalazi se na nivou od tek nešto više od 50 odsto BDP-a.

Napomenula je da su rizici makroekonomskih projekcija koji dolaze iz međunarodnog okruženja sada manji nego pre tri, šest ili devet meseci, ali da je i dalje veća verovatnoća njihovog nepovoljnijeg delovanja na domaća kretanja.

"Globalni privredni rast očekivano usporava u ovoj godini, na šta utiču izražene geopolitičke tenzije, relativno visoka inflacija i zaoštreni globalni finansijski uslovi", kazala je Tabakovićeva. Kada je reč o privrednom rastu zone evra, koji je za našu privredu najvažniji, on je takođe korigovan blago naviše, ali će ga u većoj meri voditi uslužni, a u manjoj meri proizvodni sektor, pri čemu se za Nemačku projektuje blaga recesija, dodala je ona.

Navodi da se svetske cene hrane nalaze na opadajućoj putanji i da su ispod svog maksimuma dostignutog u martu prošle godine za više od 20 odsto. Dalji pad cena hrane na svetskom tržištu očekuje se nakon ovogodišnje žetve.

"Pod uticajem našeg zaoštravanja finansijskih uslova, ali i u zoni evra, rast domaće kreditne aktivnosti jeste usporio na oko jedan odsto međugodišnje u junu, ali je to usporavanje delom bilo posledica i dospeća kredita iz garantne šeme", rekla je ona.

Naglasila je da je priliv po osnovu stranih direktnih investicija u sedam meseci iznosio više od 2,4 milijarde evra i višestruko je premašio deficit tekućeg računa, što je doprinosilo jačanju aprecijacijskih pritisaka.

"Ima prostora za smanjenje trgovinskih marži u maloprodajnim lancima"

Guvernerka navodi da se uočava prostor, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbiji, da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.

To bi kako je rekla, trebalo da se odrazi i na ubrzanje dezinflacije.

Tabakovićeva je navela da su trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno veće u 2022. godinu u odnosu na 2019. za 36,6 odsto.

"Stopa trgovinskih marži se konstantno povećava i kumulativno iznosi dva procentna poena prihoda od prodaje robe, odnosno sa 24,8 odsto u 2019, ona je u 2022. godini bila 26,8 odsto, što sa drugim faktorima utiče na više cene", rekla je guvernerka.

Prema njenim rečima, povećanje marže prisutno je kod svih pet prodajnih lanaca u Srbiji.

Tabakovićeva je dodala i da su maloprodajne cene u posmatranim prodajnim lancima na sličnom nivou, pa se relativno brži rast marži u odnosu na konkurente može pripisati, pre svega, komparativno nižim cenama nabavke.

To potvrđuje, ističe guvernerka, i činjenica da je promet relativno brže rastao kod prodajnih lanaca koji su ostvarili veće povećanje trgovinske marže iako postoji sličnost u pogledu asortimana.