Biće jakih suša, a grad će biti češći i krupniji – šta treba da sadimo da bi usevi preživeli

Realnost koja liči na apokaliptični film uveliko se živi širom sveta. Proizvođači grožđa u Španiji zbog suše moraju da računaju na upola manji rod. Kiše je bilo, ali nedovoljno da stigne do korena katalonskih sorti.

"U strahu smo da će se ovo nastaviti, da će slika iz našeg vinograda postati opšta slika španske poljoprivrede", kaže proizvođač grožđa iz Španije Oriol Roig.

Na drugom kraju sveta, u Južnoj Koreji, šezdesetogodišnja Kvon Dži Su razmišlja o tome šta da radi sa lubenicama koje su istrulile.

"Ove lubenice su mi kao deca. Trebalo je uskoro da ih ponudim na tržištu. Ne znam šta ću raditi sa farmom sledeće sezone. Mnogo je teško i tužno", kaže Kvong Dži Su.

Ni Srbija nije pošteđena. U Medveđi kraj Trstenika grad veličine pesnice potukao je plantaže sadnica i vinove loze. Ivan Lađarević kaže da je ovo jako teška godina.

"Mi smo uspeli to da održimo, da dovedemo do pred berbu, ali priroda je ovog puta bila jača od nas. Sledeće godine neće sigurno moći da ponese rod, biće verovatno suvih čokota, možda za 2025. da bude nekog roda", rekao je Lađarević.

Potrebno da se unaprede sorte

Zbog promene klime, naučnici moraju da unaprede sorte, kako bi bile otporne i na padavine i na sušu. Stručnjaci kažu da je za to potrebno 10 do 15 godina, ali i da je sreća Srbije u tome što na Institutima za voćarstvo, ratarstvo i povrtarstvo rade naučnici koji su među najboljima na svetu.

"Neće se stvarati samo nove sorte, već ćemo uvoditi i nove kulture. Radićemo introdukciju onog što dosad nismo imali. Mnoge vrste već i ulaze u našu poljoprivredu poslednjih godina. To ćete videti po supermarketima. Batat niste videli pre 10 godina, sada ga imate. Dolaziće tropske vrste, vrste koje kod nas u ovom trenutku nisu zastupljene. Ko zna, možda u nekom trenutku budemo imali banane i citruse", navodi prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Ako ovako nastavimo da zagađujemo, ni ubuduće neće biti bolje. Emisije štetnih gasova sve više zagrevaju planetu. Grad, poplave i klizišta samo su posledica nepotrebne potrošnje i trke za privrednim rastom.

"Recimo volimo jagode koje stižu zimi, to sve traži staklenu baštu. Staklena bašta daje gasove koji doprinose otopljavanju", pojašnjava prof. Prodanović.

Klimatolog prof. dr Ana Vuković Vimić kaže da se očekuje da će se jake suše, poput one koju smo imali 2012. javljati tri do četiri puta po deceniji. Te 2012. je šteta u poljoprivredi bila dve milijarde dolara, a 2017. pet milijardi dolara.

"Veća površina Srbije biće pogođena gradom, skoro svake godine, a prosečna veličina zrna grada će se povećavati", upozorava Ana Vuković Vimić.

Da li je mogući balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode

U ratu prirode i društva, pobednik je uvek priroda. Ali stručnjaci smatraju da je moguć balans ekonomskog razvoja i očuvanja prirode. Smatraju da je Srbija bogom dana i za organsku poljoprivredu i za ekspolataciju ruda.

"Hajde da uskladimo naše potrebe sa onim što priroda može da nam pruži, i pašnjaci i rudnici. mislim da može da se nađe balans. Zakoni jesu dobri, ali mora da bude jača kontrola. Moramo da shvatimo da eksploatacija prirodnih resursa danas nije ista kao pre 100 ili 200 godina. Ako pogledamo sva ta rudna bogatsva koja Srbija ima, mi smo oduvek bili rudnička zemlja, pa nisu Sasi došli u Srbiju da bi bili farmaceuti", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Darko Nadić.

Gledano šire, Srbija malo utiče na globalno zagađenje, odnosno zagrevanje. Iako nas na to obavezuju zakoni EU, problem divljih deponija treba da rešimo pre svega zbog sopstvenog zdravlja. Ako temperatura poraste za samo jedan stepen, do 2040. godine izgubićemo 15 i po milijardi dolara BDP-a.