Stanovi u Beogradu – manje se kupuju, a sve više koštaju

U prva tri meseca ove godine u Srbiji je prodato čak 8.000 nekretnina manje nego u poslednja tri 2022. Iako je u Nišu i Novom Sadu promet opao za četvrtinu, to se nije odrazilo na ukupnu vrednost prometa, što znači da, osim u pojedinim gradovima i opštinama, cene nekretnina nastavljaju da rastu. U brojevima – promet je veći za 2,6 odsto i iznosi 1,6 milijardi evra.

"Trenutno cene su u nekakvoj stagnaciji, jer je tržište dosta mirno, ljudi su na godišnjem odmoru. A i situacija finansijska nije baš najbolja, tako da je sve to u mestu. Potražnja je veća od ponude i samim tim prodavci nemaju uopšte obzira da bi mogle da se spuste cene", kaže agent za nekretnine Milan Nešković.

Procenitelj Milić Đoković navodi da postoji interesovanje investitora, ali je to 20 odsto manje nego prošle godine.

"Zakon ponude i potražnje: kad je manja ponuda cene ne mogu da idu nadole. To pričam kako bi kupci bili svesni da će za godinu i po dana biti manje stanova u novogradnji na tržištu nego što je sada", navodi Đoković.

Čak dve trećine novca za stanove potrošeno je u Beogradu, gde su cene za staru gradnju u odnosu na početak prošle godine, prema podacima RGZ-a, porasle za 20, a u novogradnji za 14 odsto. U proseku 2.465 evra po kvadratnom metru.

Najviše stanova se i dalje prodaje u "Beogradu na vodi", ali prvo mesto po prosečnoj ceni zauzima blok Novi Dorćol, gde se kvadratni metar prodaje za 4.300 evra.

Iako broj dozvola za izgradnju stalno pada proteklih meseci, stručnjaci ne očekuju pad cena.

"Svi kao država bi trebalo da rade i u korist građana i investitora, da ne komplikuju nešto što je realno, da se formiraju građevinske parcele, regulacioni planovi... Kad imate spremljenu parcelu i spremljene papire, relativno lako će se to izgraditi. Kod nas je problem u građevinskim dozvolama pre svega administracija", dodaje Đoković.

Učešće kredita je sa 28 odsto palo na samo 18, jer su zbog kamata, krediti znatno poskupeli.

Što se zakupa tiče, u Beogradu se cene polako vraćaju na one kakve su bile pre nego što su stigli Ukrajinci i Rusi.

"Do 70 odsto su otišle u odnosu na uobičajene godine. Tako da stan koji je rentiran za 400 evra, u to vreme su rentirali za 700, 800, pa čak i 1.000", napominje Nešković.

Sve dok je potražnja veća od ponude, nije realno očekivati da stanovi pojeftine.

To bi se moglo desiti ako se ubrza legalizacija jer, ukoliko bi se na tržištu našlo samo 10 odsto nekretnina koje čekaju na legalizaciju, ponuda bi se povećala za oko 200.000 stanova.

Novi zakon se već dugo najavljuje, ali nikako da se nađe na dnevnom redu Skupštine.