Obnova zgrada - ušteda para, novi konkursi za energetsku efikasnost

Do kraja ovog meseca biće novi konkursi za građane za izolaciju, zamenu stolarije ili kotlova na ugalj, a država će finansirati polovinu sredstava. I UNDP svojim projektom poziva lokalne samouprave i institucije u Srbiji da konkurišu za energetsku sanaciju svojih zgrada.

Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu navodi da je najjeftiniji način da se uštedi, odnosno smanji potrošnja energije, da se sprovedu mere energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva.

"Zbog toga je Evropa već napravila dva ciklusa energetske sanacije svojih objekata. Mi smo na početku praktično prvog ciklusa i sve što je na raspolaganju treba iskoristiti", dodaje Banjac.

Istraživanja Ujedinjenih nacija pokazuju da i minimalna ulaganja u energetsku efikasnost, potrošnju struje smanjuju za četvrtinu, a toplotne energije za trećinu.

Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj "UNDP Srbija" kaže da bi, ako 3.000 zgrada uđe u rekonstrukciju, uštede bile oko pola miliona kilovat časova.

U Evropi je sve više zgrada koje su potpuno energetski efikasne, sa grejanjem i hlađenjem iz obnovljivih izvora, a kišnica se pretvara u tehničku vodu.

U Velikoj Britaniji, u veštački izazvanim vremenskim prilikama, već testiraju dve kuće budućnosti, koje mogu odgovoriti ekstremnim klimatskim promenama.

"Energetske kuće, to su dve velike ekološke komore u kojima možemo da spustimo temperaturu na minus 20 ili podignemo do plus 40. Vetar, kiša, sneg, sunce, da vidimo kako će reagovati protiv ekstremnih vremenskih pojava - ekstremne hladnoće i ekstremne vrućine", kaže Vil Sva, direktor univerzitetske laboratorije "Energetska kuća".

Profesor Ričard Fiton ističe da se klima menja. “Naš cilj je da predvidimo kućni standard, koji dolazi već 2025. kako bi se u budućnosti postigla neto nulta energetska efikasnost“, dodaje Fiton.

U našoj zemlji upravo su domaćinstva ta koja troše više od 40 odsto energije, a ulaganja u energetsku efikasnost isplate se već za pet godina.