Cena barela zavisi od zemalja OPEK-a – najave novih smanjenja proizvodnje nafte

Zemlje OPEK-a i Rusija od maja dodatno smanjuju proizvodnju nafte. Ta neočekivana odluka usijala je svetske berze – cena barela u jednom danu povećana je za osam odsto i doseže i do 86 dolara. Strahuje se od globalnog poremećaja u snabdevanju i daljeg rasta cena.

OPEK je sa Rusijom, do kraja godine, već smanjio proizvodnju za dva miliona barela dnevno, a dodatno će umanjiti za više od milion, od čega 500.000 barela smanjuje Rusija. Stručnjaci ocenjuju – ishitreni potez naftnog kartela zabrinjava, jer je da sada takve odluke sa svojim saveznicima donosio oprezno, na unapred zakazanim sastancima.

"Bilo je iznenađenje za sve. Zašto sada i zašto se to dogodilo tako brzo. Dva su razloga: finansijska i bankarska kriza koja je počela u Sjedinjenim Državama i u Evropi, a drugi razlog je ponovno otvaranje Kine. Dakle, reagovali su odmah ne čekajući sledeći sastanak. Takođe, ovaj potez podseća ljude da će cenama nafte na svetskom tržištu upravljati OPEK i niko drugi osim OPEK-a", kaže Mohamed Ali Jasin, stručnjak za tržište kapitala.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, kaže da se Rusija fokusira na odluke koje donose zemlje proizvođači nafte. "To je u interesu svetske energetike, održavati svetske cene nafte. A ako su druge zemlje srećne ili nezadovoljne time – to je njihova stvar", rekao je Peskov.

Zemlje već analiziraju ekonomske posledice smanjenja proizvodnje koje brzo može napraviti jaz između ponude i potražnje i podstaći rast cena "crnog zlata" i na 100 dolara.

"Vlada će pojačati koordinaciju sa Međunarodnom agencijom za energiju i drugim velikim potrošačima nafte, kako bi postakli proizvođače na dijalog. Ulažemo napore za stabilizaciju globalnog tržišta nafte kroz povećanje proizvodnje i ulaganja u proizvodne kapacitete", kaže Macuno Hirokazu, sekretar Vlade Japana.

I dok je nestabilnost naftnog tržišta u većini zemlja glavni pokretač inflacije, nafta je ključni saveznik velikih sila.

"Cene nafte su veoma važna komponenta specijalnih odnosa Kine i Rusije. Kina je najveći svetski uvoznik i za nekoliko godina biće najveći potrošač nafte. Dakle, Kina i Rusija su zaštićene. I moram da dodam da Indija takođe pruža veliku podršku na tom frontu", kaže Džon Driskol, direktor konsultantskog servisa za energetiku.

Zbog geopolitičkih tenzija, sve su češći predlozi da bi Kina i druge azijske zemlje mogle da se dogovore oko plaćanja nafte u juanima, umesto u dolarima. To bi otvorilo i paralelni sistem za međunarodna plaćanja, u kojem kineska valuta parira američkom dolaru.