Vesić u Budimpešti: Prelazi Bački Breg i Kelebija biće prošireni kako bi se rasteretio Horgoš

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je u Budimpešti, nakon razgovora sa mađarskim ministrom građevinarstva i saobraćaja Janošem Lazarom, da će se proširiti granični prelazi Bački Breg i Kelebija, kako bi rasteretio prelaz Horgoš.

"Razgovarali smo o tri granična prelaza da se rekonstruišu, s tim što se Horgoš već rekonstruiše. Razgovarali smo o Kelebiji i Bačkom Bregu i šta će mađarska strana uraditi kako bi ih povezala auto-putem da bi postali konkurentniji Horgošu. Tu je posebno važan Bački Breg, pošto će se graditi brza saobraćajnica između Bačkog Brega kod Sombora i Nakova kod Kikinde", rekao je Vesić novinarima nakon sastanka.

Dodao je da će tu brzu saobraćajnicu i Bački Breg koristiti veliki broj građana Rumunije, tako da će postati gotovo jednako značajan kao prelaz Horgoš.

"Mađari će sa svoje strane uraditi puteve, rade i jedan most na Dunavu, a sve kako bi umesto jednog veoma opterećenog prelaza imali tri. Dogovorili smo se i da zajedno sa carinom i policijom obe države napravimo zajednički sastanak i uredimo procedure prelaska granica", naveo je Vesić. Istakao je da je za Srbiju i Mađarsku granica samo fiktivna i da se projekti ne dele na srpske i mađarske, jer je važno da od njih imaju koristi građani obe zemlje.

"Srbija i Mađarska će uputiti poziv zemljama regiona da se pridruže izgradnji brze pruge"

Vesić je najavio i da će dve zemlje uputiti pozive Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Grčkoj i Turskoj da se pridruže izgradnji brze pruge u regionu, koja će prvo povezati Budimpeštu i Beograd, a kasnije i Niš i Preševo.

"Pričali smo o produženju brze pruge prema Nišu, kasnije i prema makedonskoj granici. Dogovorili smo se da zajedno potpišemo jednu inicijativu i pošaljemo poziv ministrima transporta Turske, Bugarske, Severne Makedonije, Albanije i Grčke i da razgovaramo o produženju brze pruge prema Albaniji, odnosno kroz Severnu Makedoniju prema Grčkoj i kroz Bugarsku prema Istanbulu, kako bi brza pruga zaista dobila smisao i povezala naše dve zemlje i s turskom i grčkom obalom za putnički i kargo saobraćaj", rekao je Vesić novinarima nakon sastanka sa Janošem.

Vesić je rekao Tanjugu da se ta inicijativa poklapa sa inicijativom Otvoreni Balkan (OB) i da bi mogla da bude, kada je reč o železničkom saobraćaju, neka vrsta "Otvorenog Balkana plus".

"Za nas je važno da budemo povezani i sa Skopljem i s Tiranom, Solunom i Istanbulom, to je važno i Mađarima, jer će se pruga koristiti i za transport robe, a ne samo za putnički saobraćaj", kazao je Vesić. Kako je rekao, pruga ima logički smisao da se, posle izgradnje do Preševa, nastavi i prema jugu.

"Verujem da je to interes i EU, koja želi da evropski kontinent bude povezan, Grčka je članica EU i mi ćemo ući u EU. Na poslednjem sastanku OB bili su i predstavnici Turske i Mađarske, a najavili su se predstavnici i Grčke. OB postaje sve značajnija inicijativa i oni i druge susedne zemlje koje ne mogu da postanu članice, jer su već u EU, traže da budu posmatrači jer vide potencijal u tom procesu. Ovo je kao neki OB plus", naveo je Vesić.

Janoš je rekao novinarima da je Mađarska zainteresovana za nastavak brze pruge južno od Beograda, u tri pravcu, preko Bugarske, u pravcu Turske i preko Severne Makedonije u pravcu Grčke odnosno do Albanije, da se mreža brzih pruga proširi i da se na taj način roba znatno lakše može železnicom prevoziti u EU.

"Mađarska već sada radi na projektu železničke zaobilaznice kod Budimpešte, kako bi roba koja dolazi železnicom iz pravca jugoistoka mogla da se preveze bez zadržavanja prema EU i zapadnoj Evropi", rekao je Janoš. Ako je Srbija voljna da bude motor tog projekta umrežavanja svih tih opcija, Mađarska će u tome uvek biti maksimalan partner", poručio je Janoš Lazar.