Cene hrane u svetu u padu, a u Srbiji nikad više – šta nam valja sejati ovog proleća

Pred ratarima je prolećna setva u kojoj bi trebalo da se zaseje oko 2,5 miliona hektara, od čega skoro milion hektara odlazi na kukuruz, a ostalo su prolećne kulture. Prognozira se da će biti skuplja za tridesetak odsto u odnosu na prošlogodišnju. 

Blaga zima olakšala je ratarima posao pripreme zemljišta, pa je za setvu sve spremno. Snižene su cene đubriva, ali su zato poskupela semena i ostali repromaterijal. Već nekoliko meseci cene žitarica su u fazi stagnacije i pada.

Troškovi za ratare prošle godine bili su rekordni. Međutim, sezonu su obeležile i visoke cene žita i uljarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade iako je repromaterijal skup.

Žarko Galetin ističe da je Srbija definitivno ušla u problem zatvaranja domaćih bilansa što se tiče kukuruza, što je, napominje, bilo neverovatno u poslednjih 20 godina.

"Kukuruz je uz soju prošle godine bio najveći gubitnik što se tiče prinosa. Zatvaranje bilansa znači postavljanje pitanja – da li ćemo imati dovoljno našeg kukuruza da podmirimo naše potrebe, pre svega za stočare. Prošlogodišnji rod koji je bio veoma loš, čak najlošiji u poslednjih deset do 15 godina, zadovoljiće domaće potrebe, ali ćemo biti veoma loše što se tiče izvoza, ono čime smo se godinama ponosili i Srbija se svrstavala među deset najvećih svetskih izvoznika", naglašava agroekonomski analitičar.

Razlog za to je prošlogodišnja velika suša, od koje je, kako kaže, pšenica "pobegla", jer je požnjevena početkom jula, ali su avgustovske suše drastično smanjile prinos kukuruza i soje. 

Suncokret je nešto otporniji na takve ekstremne uslove i imao je solidan prinos. 

Poljoprivreda je kaže, "fabrika pod vedrim nebom" i vremenske prilike su rizici koji su neizbežni.

"Tu mogu da pomognu neke agrotehničke mere, kao što su i sistemi za zalivanje. Međutim, vi imate takvu situaciju i kod najrazvijenijih agrarnih zemalja sveta. Klima je ta koja u najvećoj meri diktira prinose što se tiče primarnih agrarnih kultura. Kod kukuruza i soje i takvih kultura, ne vidim osim zalivnih sistema neku drugu meru kojom mi možemo da predupredimo klimatske uslove", ističe Galetin.

Zašto pšenica više nije kurentna

Posebno ukazuje na to da se kod berzanskih roba kao što su pšenica, kukuruz, soja cena najviše zavisi od svetskog tržišta.

Što se tiče Srbije, navodi, da ona ima trenutno ogromne količine pšenice na raspolaganju i to, procenjuje, preko milion tona.

"Mi smo izvezli nešto manje od 500.000 tona od žetve do kraja februara, pri čemu je bitan pad izvoza poslednjeg meseca, tek svega nekih 23.000 tona, što je znak da pšenica nije više toliko tražena roba na svetskom tržištu. Zašto, iz prostog razloga što je ukrajinske pšenice, koja je  bukvalno bila zarobljena, nekih 15 miliona tona sada krenulo", ističe analitičar.

Ta pšenica je, kako navodi loše skladištena i lošeg je kvaliteta, ali  Ukrajina sada želi da se jednostavno reši te pšenice, spustili su cenu i svi lučki terminali su puni, pogotovo u crnomorskim lukama.

"To je praktično dovelo do toga da pšenica nije više tako kurentna roba", zaključio je Galetin.

Šta je FAO indeks 

Podaci FAO organizacije pokazuju da je vrednost tzv. FAO indeksa hrane 11 meseci u konstantnom padu, cene hrane u Srbiji su veće nego ikad.

"FAO indeks je jedan agregatni pokazatelj koji u svojoj strukturi ima pet, po procenama UN, najznačajnijih roba iz sektora hrane. Dve grupe proizvoda su primarni proizvodi, žitarice, uljarice i ulja, a tri su iz sektora prerađivačke industrije – ulje, šećer i mleko. Znači tih pet grupa proizvoda formiraju jedan takav indeks koji se zove FAO indeks. Kada se po metodologiji obračunavanja tog indeksa uključe svih tih pet grupa proizvoda, mi dobijamo indeks koji je pokazatelj kako se kreće cena hrane", pojasnio je Galetin.

Dodaje da smo imali istorijski maksimum cena hrane u martu prošle godine i da već 11 meseci od tada, taj indeks cena hrane pada.

To bi, dalje objašnjava, značilo da u principu sada imamo na tržištu jeftiniju hranu nego u martu, pošto cena hrane konstantno pada. Najveći pad cena je upravo kod žitarica i uljarica, kod primarnih kultura koje su u vreme najveće krize, početka rusko-ukrajinskog sukoba, najviše porasle.

"Međutim, FAO pokazatelj kod cena šećera i mesa ne pokazuje toliki pad kao kod žitarica, a prerađivački sektor uvek ima odloženo dejstvo, neki eho efekat od poskupljenja ili pojeftinjenja tih primarnih roba. Tako da pad tih primarnih roba ne može odmah da se oseti na padu kod prerađivačkog sektora", naglašava Galetin.

Kao ilustraciju, navodi primer tovljenje svinje koje traje pet meseci: tov je počelo kada je cena kukuruza bila 34 dinara, a tovi se i danas kada je cena pala na 21 dinar.

"U mnogo stvari se krije taj paradoks da imate pad FAO indeksa a u prodavnicama visoke cene hrane. Konačno, kada ste vi videli da jedna roba, pogotovo u prehrambenom sektoru poskupi, pa da onda padne. Vrlo retko. Znači jednom kada ta cena ode gore, trgovci i prerađivači gledaju da ta cena i ostane i dalje", ističe analitičar.

Mleko – od proizvođača do trgovca

Najaktuelnija je, navodi, priča o otkupu mleka, gde je cena uz premiju sada negde oko 70 dinara. 

"Vi imate cenu u prodavnici od 150 dinara. Kada imate takvu situaciju onda nešto nije u redu u čitavom tom proizvodno-trgovinskom lancu, tu nešto sistemski ne štima", ističe Galetin.

Dodaje da država u toj situaciji može da reaguje, kao što je i reagovala prošle godine kada je eskalirao rast cena tako što ih je zamrznula. 

Međutim, to je, ukazuje jedna antitržišna mera koja ne može dugo da traje koja može psihološki da zaustavi taj rast i primiri potrošačku javnost.

"Nedopustivo je da je Srbija s ovakvim potencijalima, od nekog narativa da možemo da hranimo pola Evrope došla do toga da sada uvozimo mleko, smrznuto svinjsko mesto, podmladak svinjski, čak prasad uvozimo. Mislim da najpre treba ugasiti taj požar, što se tiče našeg mlečnog govedarstva, a potom sistemskim pristupom stabilizovati tu proizvodnju u svim segmentima stočarstva", upozorava Galetin.