Elektronska registracija poljoprivrednika – štedi se vreme i novac, a 89 papira postaje prošlost

Do sada je već oko 240.000 poljoprivrednih proizvođača preuzelo svoj elektronski broj.

Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je ovog jutra sve pušteno za registraciju, ona je krenula. 

"Testna baza koju smo pustili u četvrtak popodne je u međuvremenu do sinoć u osam registrovala 12.400 poljoprivrednika, što je odličan broj, odličan odgovor poljoprivrednika. Očekivali smo da će biti padova sistema, i nepoznatnih stvari, ali ovog jutra svi poljoprivrednici mogu da krenu da se registruju, na svojim mobilnim telefonima, tako što će ići na sajt e-Agrar, gde postoji video-link. Oni koji više vole da čitaju imaju uputstvo da listaju stranice, elektronski ili ako mogu da štampaju", kaže Tanaskovićeva.

Ukoliko im sve ovo nije prihvatiljivo, proizvođači mogu da idu u poljoprivrednu stručnu službu.

"Konstatovali smo za ovih par dana da poljoprivrednici imaju poteškoća pri registraciji pravno-formalno sa parcelama, to traži novo vreme, da obnove ono što treba i konstatuju u Republičkom geodetskom zavodu – registacija može da se uradi, ali taj završni korak kada tačno znaju da li je parcela njihovo vlasništvo, da li je u zakupu", rekla je ona.

Štedi se vreme i novac

Ova prva registracija će možda potrošiti neki minut više, ali ne više od 15 minuta, dok se sravne sva stanja u registrima tražiće novo vreme, sve drugo će biti klik od pet minuta.

Ističe da se poljoprivredni proizvođači više ne bave papirologijom, a imali su prethodno 89 papira.

Više nije potrebno mnoštvo raznih podataka koje su jurili svaki put pri svakoj predaji za subvenciju, njihov život će biti mnogo lakši, sa manje administracije.

Prijava za subvencije za 2023.

Ministarka kaže da prijave za subvencije kreću 3. aprila – i to prva subvencija za prvi kvartal za mleko, subvencija je povećana sa 10 na 15 dinara po litru, onda idu subvencije iz direktnih plaćanja – tov, genetika, od 10. i 15. aprila, za pčele od 1. maja.

Sva direktna plaćanja ići će tokom aprila do kraja meseca. Neka će trajati 15 dana, neka mesec dana.

Pustićemo na početku aprila i subvenciju po hektaru, daćemo malo duži rok trajanja javnog poziva, jer se pokazalo da ljudima treba dodatni odlazak u Republički geodetski zavod kako bi sredili svoje stanje pa će trajati do polovine maja, da bi svi imali vremena.

Raspodela novca, fokus na stočarstvu 

Vlada je pre nekoliko dana usvojila Krovnu uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2023. u iznosu od gotovo 60 milijardi dinara. 

Tanaskovićeva je rekla da je u ovom trenutku povećana subvencija za mleko po litru, sa 10 na 15 dinara, povećana je po grlu sa 25.000 na 30.000 dinara, što se tiče govedarstva.

"Uveli smo meru da će za kupovinu steone junice poljoprivredni proizvođač dobiti 170.000 dinara ili ako ostavi žensko telo dobijaće kvartalno po 25.000 dinara dve godine, u prvoj godini 100.000 dinara ako je ostavio u prvom kvartalu, pa onda dve naredne godine.

Što se tiče svinjogojstva, subvencije su bile i prošle godine, povećane su sa 15.000 na 18.000 dinara, a što se tiče nazimica – sa 18.000 na 22.000 dinara. Fokus je na stočarstvu generalno, kaže Tanaskovićeva.

Subvencije po hektaru 9.000 dinara

Ministarka napominje da što se tiče subvencije po hektaru, poljoprivrednici se raspituju, ostala je 6.000 dinara po hektaru plus 3.000 dinara po hektaru regres za gorivo, što je 9.000 dinara.

Povećali samo svaku subvenciju, za kreditnu podršku proizvođačima pravilnik je izašao prošle nedelje, mogu da se zadužuju, država snosi veći deo kamate, podvukla je ministarka.

U narednom periodu da vidimo kako se odvijaju javni pozivi, sve ono što bude od ovih mera preostalo a planirali smo da će biti potrošeno, biće dato u nove mere, ili ćemo ponavljati javne pozive, rekla je Tanaskovićeva.

Šta sa zalihama mleka

Ministarka poljoprivrede kaže da je država donela uredbu i da je na poziv premijerke čitav lanac od primarnih proizvođača, prerađivača i trgovinskih lanaca konstatovao da postoji realni problem u sredini.

"Imamo realan problem kod prerađivača, kod mlekera koje imaju 15 do 20 miliona mleka na zalihama, to je razlog zašto su krenuli da spuštaju otkupnu cenu mleka, da otkazuju ugovore", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, s jedne strane svi očekuju da će država otkupiti višak, staviti u robne rezerve i poklanjati. "Trudili smo se da on ostane u privrednim tokovima, da BDP države raste, imali smo razgovore sa konditorima, oni to mleko kupuju u Evropi od 2,6 do 3,5 evra po kilogramu, subvencionisali smo do 710 dinara kako bismo se oslobodili viška da ne bi padala cena otkupnog mleka naših proizvođača – da bismo njih zaštitili, da nema velikih poremećaja, da bismo se oslobodili viška koje u mlekarama imaju", istakla je ministarka.

Prosipanje mleka za vikend

Tanaskovićeva je poručila proizvođačima da se država njima bavi. Osvrćući se na prosipanje mleka tokom vikenda, rekla je da nije dobro takvo ponašanje.

"Za vikend sam se lično tim slučajem bavila, tražila sam i papire, zvala sam i mlekaru: oni su uredno najavili da u ovom trenutku tom proizvođaču spuštaju cenu otkupnog mleka sa 77 na 70 dinara. On je rekao da u roku od dve nedelje ne želi da prodaje po toj ceni mleko. Došao je u situaciju da prosipa, zašto neće neko da proda mleko po 70 dinara, plus 15 dinara subvencija, to je 85 dinara. Niko ne može da mi objasni da sa 85 dinara nema ekonomski interes da se bavi time, a znamo da je prošle godine u ovo vreme litar otkupnog mleka bio 35 do 40 dinara“, zaključila je Tanaskovićeva.