Skenirani startapi u Srbiji – gde smo mi, a gde je Evropa

Inicijativa "Digitalna Srbija" objavila je izveštaj "Startap skener 2023", koji daje analizu okruženja u kojem posluju domaće tehnološke kompanije, fokusirane na globalno tržište.

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" navodi da su u analizi, koja je sprovedena u okviru projekta "Preduzmi ideju", anketirali 167 startapa, što je malo više od trećine ukupnog broja.

Samo u 2022. godini startap ekosistem u Srbiji porastao je za više od 20 odsto.

To pokazuje brojka od oko 3.000 novih radnih mesta, koje startapi planiraju da popune u 2023. godini.

Bjelotomić ocenjuje da su rezultati ankete dobri i da podaci od prethodne godine, kada je otvoreno oko 2.000 radnih mesta, pokazuju da plan o još 3.000 radnih mesta nije nerealan.

Većina startapa očekuje rast od 50 odsto

Skoro dve trećine startapa očekuje rast biznisa za više od 50 odsto u ovoj godini, a Bjelotomić ocenjuje da je, s obzirom na prethodne godine – to i moguće.

"Moramo uzeti u obzir da oni rastu od male osnove, tako da tih 50 odsto, koliko god da značajno zvuči, nije u apsolutnom iznosu tako veliko. Ipak, za te kompanije to je jako bitno, jer na taj način uvećavaju broj korisnika i svoj promet, sopstvenu vrednost, što je za njihove investitore, koji su neraskidivo vezani za startape, takođe bitno i to je osnov da neki novi investitori dodatno investiraju kako bi sledećih godina imali tako značajan rast", objašnjava Bjelotomić.

Tri stvari od kojih startapi zavise

Pored širenja svojih timova, startapi su većinski okrenuti ka povećanju prodaje i prikupljanju kapitala.

"Startapi zavise od finansiranja i da neko poveruje da je njihov biznis model dovoljno dobar i da će brzo porasti i stvoriti vrednost. Mi se u Digitalnoj Srbiji trudimo da privlačimo investitore iz regiona i sveta. Sledeća stvar je da kvalitetne ljude privučete u kompaniju, to je već opšti problem kompanija u biznisu. Treća stvar je da dođete do svog korisnika, da ubedite nekoga da to što radite rešava njegove probleme i da on to treba da plati", ističe Bjelotomić.

Gde smo mi, a gde je Evropa

Upitan gde je Srbija u odnosu na svetske startape, ističe da su domaći preduzetnici imali nekoliko dobrih godina i da nije bilo neprijatnih iznenađenja, ali da startap zajednica mora još da raste da bi dostigla barem Evropu.

"Ako pričamo o tome gde smo mi, a gde bi trebalo da budemo, ako gledamo tu neku prvu ligu, mi trenutno sa 600 startapa treba da rastemo i dva i tri puta da bismo došli do nekog nivoa gde se nalaze neki centri u Evropi, ne u Americi u Silicijumskoj dolini, gde ima 40.000 startapa. U Stokholmu, Berlinu, Amsterdamu, startapa ima tri do četiri hiljade", navodi Bjelotomić.

Ističe i da su osnivači domaćih startapa u 20 odsto slučajeva žene, što je više nego u Evropi, gde je taj procenat od 12 do 15 odsto.

"Želeli bismo da to bude više, ali opet lepo je što su u Srbiji dame aktivnije po pitanju tehničkog preduzetništva", zaključuje direktor Inicijative "Digitalna Srbija".