Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, nego kako – dominacija do 2050. godine

Rezervi uglja u svetu ima za čitav vek, u Srbiji sa sadašnjom proizvodnjom za oko 70 godina. Dve trećine struje dobijamo sagorevanjem lignita i zato je važno da naše termoelektrane rade efikasnije.

"Zbog sigurnosti naše države, moramo vrlo pažljivo raditi sa ugljem. I rezerve koje imamo obezvredili smo sa ovako niskim stepenom iskorišćenja, izraubovali, jer ista količina energije se mogla dobiti sa 30 do 40 posto manje uglja", rekao je Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku.

Iako su mnoge zemlje ove zime pokretale već zatvorene termoelektrane u Evropskoj uniji, 2038. godinu navode kao godinu kraja ere uglja. Poljska i većina balkanskih zemlja taj rok prolongiraju što kroz rad savremenih termoelektrana, ali i starih kao rezerve u sistemu. I EPS planira postepeno gašenje najstarijih termoelektrana i već do kraja 2024. godine biće zatvorene "Morava" i "Kolubara A".

"Nama će svakako biti teže nego nekim evropskim zemljama, jer mnoge zemlje koriste i nuklearnu energiju koja je isto neobnovljiva, ali ekološki prihvatljivija nego ugalj. Iz tog razloga mi moramo i dalje imati baznu sirovinu – ugalj", napomenuo je direktor Rudarskog instituta Milinko Radosavljević.

Cilj je obezbediti čistu energiju, ali struka podvlači: energetska tranzicija mora biti realna i ne sme ugroziti energetsku bezbednost. U Crnoj Gori podsećaju da je letos Termoelektrana Pljevlja radila punim kapacitetom.

"Nama gotovo četiri i po meseca hidroelektrane nisu radile, suša, nema vode. A imamo sunca, morali smo da tražimo hladovinu. Formula je znači jednostavna. Radićemo tranziciju, smanjivaćemo ugalj, ali znate kad – kada budemo imali dovoljno novih obnovljivih izvora", istakao je predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović kaže da Srbija treba da smanjuje Ugljen-dioksid, ali postepeno i u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima.

"Svima su puna usta zelene tranzicije. Niko ne pita koliko to košta. Ako uradimo ono što je planirano novom strategijom za uvođenje samo vetrogeneratora i fotonaponskih ćelija, otprilike nam treba 10 milijardi evra do 2040", kaže Ignjatović.

Nije pitanje da li će svet koristiti više uglja, već kako se on koristi, jer su ekološki zahtevi rigorozni. Od 1. oktobra svako ko posluje na tržištu Evropske unije moraće da plati emisije ugljen-dioksida. Stručnjaci za to imaju ideje.

"Da mi pokušamo da uradimo nešto na našem nacionalnom tržištu. Neće biti moguće dvostruko oporezivanje. Pa zašto mi kao zemlja ne bismo napravili nacionalno tržište dozvola. Da te parice ostanu kod nas, onaj princip: zagađivač plaća da se taj novac iskoristi za neku buduću zelenu transformaciju", kaže Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka.

Analize pokazuju: kada bi u svetu zatvorili sve elektrane na ugalj, kao njihovu zamenu u proizvodnji struje u narednih 25 godina svaki četvrti dan morala bi se otvoriti nova nuklearka.