Ozbiljna proizvodnja ne može bez banke, šta poljoprivrednici mogu da očekuju

Poljoprivrednici su ušli u njive. Prihranjuju pšenicu, a uskoro će i pripremni radovi za setvu, za koju kažu da će biti rekordno skupa. Čekaju jeftinije kredite uz kamatu koju će dotirati država. Ono što znaju je da subvencije za 2023. godinu kreću 1. aprila. Najveći deo novca u setvu će ući preko poslovnih banaka iako su kamate gotovo duplirane u odnosu na vreme pre krize.

Poljoprivrednici razbacuju ureu. To je jedina stavka koja je pojeftinila od lane. Očekuje se da će cena zaštite i semena biti viša 10 do 15 odsto. U setvenoj jednačini još je mnogo nepoznatih, ali njiva ne može da čeka.

"Navikli smo već krajem decembra, početkom januara da nabavljamo repromaterijal. Ti subvencionisani krediti su bili jako dobra stvar do sada, zato što smo lepo mogli za keš da kupimo sav repromaterijal potreban da uložimo novac i jednostavno najisplativije nam je to bilo, kamate su bile jako male", kaže poljoprivrednik iz Borče Mihailo Milanović, član Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Kamate na subvencionisane poljoprivredne kredite i ove godine biće manje. Koliko tačno, i kada će biti na raspolaganju, još se ne zna. Zna se da će subvencije biti vezane za e-Agrar i da kreću u drugoj nedelji proleća.

"Od prvog aprila negde kreću nove mere za 2023. Ići ćemo prvo sa merom za mleko, sada završavamo crvene linije u smislu gde smo što se tiče finansijskog plaćanja, a sve u cilju da završi kod naših poljoprivrednih proizvođača sve što država izdvoji", navodi Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

Subvencije i regresirani državni krediti mogu da pokriju deo troškova. Za veći rast agrara, neophodni su krediti banaka.

"Ozbiljna proizvodnja ne može bez banke - da li hoćemo da uložimo u mehanizaciju, da li hoćemo u skladišni prostor, na koji god način hoćemo da unapredimo našu proizvodnju da podstičemo taj neki rast, ne možemo bez banaka. Pre jedno deset godina krediti su bili prilično povoljniji to je sve išlo dosta lakše, u poslednjih par godina mnogo su skočile kamate", kaže Mihailo Milanović, poljoprivrednik iz Borče, Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije.

Prijava za moratorijum do 30. aprila

Poljoprivrednici, zadruge i agrarne firme koje imaju problem da plaćaju kredit, do 30. aprila mogu da se prijave za moratorijum to jest za predah u plaćanju rata.

"Narodna banka Srbije, Izvršni odbor, u januaru je na vanrednoj sednici usvojio izmene i dopune ove odluke kojima je omogućeno i otkupljivačima i skladištarima voća da podnesu zahtev za ove olakšice. Banka je dužna u roku od 30 dana od podnošenja zahteva da odobri olakšice. Uslovi ne mogu biti nepovoljniji a anuitet ne može biti veći u odnosu na onaj koji je bio pre odobravanja olakšica", kaže Darko Stamenković iz Narodne banke Srbije.

Do decembra je reprogramirano 15,5 milijardi dinara kredita u agraru.