Mićović: Cela Evropa je vukla zalihe dizela iz Rusije, srpsko tržište se dobro snalazi

Posle decembarskog embarga na uvoz ruske sirove nafte i ograničenja cene na 60 dolara, Evropska unija i zemlje G7 od 5. februara uvode i zabranu uvoza ruskih derivata. Usledio je i odgovor Rusije, od februara do juna zabranila je isporuku nafte zemljama koje limitiraju cenu. Briselske naftne sankcije pogađaju i srpsko tržište.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je 5. decembar prevaziđen kao potencijalno veliki problem, za sada se sve rafinerije u Evropi uspešno snabdevaju sirovom naftom iz drugih izvora, tako i rafinerija u Srbiji.

Izdvaja dve stvari kada je reč o derivatima. "Ne mogu derivati nafte iz Rusije da se uvoze u EU i derivati nafte dobijeni preradom ruske nafte ne mogu da se izvoze iz zemalja koje prerađuju takvu naftu", objasnio je Mićović.

To su ponovo nove barijere na regionalnom i globalnom tržištu koje će naftne kompanije prevazići, ali je suviše barijera, one nisu pitanje 5. decembra ili 5. februara, one će trajati godinama, ističe Mićović.

Govoreći o zalihama u Srbiji, Mićović kaže da je bilans dizela kada je u pitanju tržište Srbije prethodnih godina bio takav da je u Srbiju dolazio dizel delom iz Rusije – vrlo male količine, koji je zaista proizveden u Rusiji, ali su dolazile značajne količine – udeo uvoza iz rafinerija koje danas prerađuju rusku sirovu naftu – rafinerije u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj.

Sve tri rafinerije mogu danas da prerađuju i naftu iz Rusije, ali ne mogu te derivate da izvoze van svojih zemalja, to potencijalno u Srbiji može biti problem, mada sve te rafinerije gledaju da nemaju 100 posto ruske nafte, tako mogu da snabdevaju tržišta u okruženju koja su do sada snabdevali, objasnio je on.

"Srpsko tržište se snalazi, potrošači ništa neće osetiti, niti su do sada osetili", podvukao je Mićović.

Za nekoliko dana biće punih godinu dana rada na regulisanom tržištu, što je komplikovano za bilo koju privrednu oblast, pa tako i za naftni sektor.

Cene goriva i kotacije

Na fluktuacije cena na benzinskim stanicama, maksimalno dozvoljenih maloprodajnih cena koje određuje država, pored toga što zavise od kotacija dizela i benzina na Mediteranu, utiče i kurs dolara i zavisni troškovi uvoza koje sve naftne kompanije dostavljaju Ministarstvu energetike, na osnovu čega se određuju maksimalne cene.

Prema njegovim rečima, kotacije su stabilne, zabeležili smo pad kotacija, pala je kotacija dizela i benzina poslednjih nedelju dana zbog toga što su zalihe dizela prevelike, poslednjih mesec dana uvozilo se iz Rusije više nego ikada pre.

Mićović je rekao da je regionalna kotacija dizela pala kao posledica nabildovanih zaliha.

Cela Evropa je zapravo vukla zalihe dizela iz Rusije u periodu do 5. februara, neće biti potražnje, cene idu nadole, objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Efekti mera

Postoje efekti koji su dugoročni, posledice godinu dana rada u regulisanom tržištu neće biti nimalo jednostavno prevazići za mnoge u naftnom sektoru.

Prvi su to osetili oni koji nemaju mogućnost da finansiraju maloprodaju iz drugog biznisa, ne mogu da pokriju troškove rada benzinskih stanica.

"Imamo nesrećno rešenje prodaje agrarnog dizela gde se puno rasipa. Nikada nismo imali ovakvu potrošnju agrarnog dizela u novembru, decembru, januaru, kada nema poljoprivrednih radova, jasan je znak da se troši nenamenski, da se preprodaje", ukazuje Mićović.

Država je imala najbolju nameru da snabde poljoprivrednike, ali to je urađeno na način potpuno neracionalan i koji urušava celo tržište, ističe Mićović.

Evropa i Zapad ograničili su 5. decembra cenu ruske nafte na 60 dolara. Rusija zabranjuje izvoz nafte zemljama koje primene to ograničenje.

Gomilaju se prepreke, redovni izvori snabdevanja se zamenjuju alternativnim izvorima, a kada alternativni postanu glavni, onda nemate alternacije, dovodi se u rizik u nekom budućem periodu.

Celo tržište je manje otporno na poremećaje, poremećaji su mogući – da li kovid poremećaj, da li neke elementarne nepogode, ovakvo tržište sa barijerama je slabo otporno na poremećaje i onda će doći do izražaja državne zalihe, koliko mogu da pomognu da se neki poremećaj prevaziđe.

Bitno je u ovom periodu i za Srbiju i za druge države da nivo zaliha drže na visokom nivou da bi prevazišli poremećaje.

Tržište u većem riziku nego pre

Mićović kaže da je dugoročno celo tržište u većem riziku nego pre.

"Zamislite da se zaglavi neki tanker u Suecu, više robe će dolaziti do Mediterana i Evrope tuda. Svi ćemo prolaziti kroz period komplikovanog rada, troškovi su veći, treba dovlačiti neke derivate nafte iz Indije, Turske, sa Bliskog istoka, to diže troškove logistike, komplikuje transport", rekao je Mićović.

Potrošači dolaze i toče gorivo, osim u Italiji i Francuskoj, gde se previše administriralo na tržištu, zaključio je Mićović.