Svetsko naftno tržište ponovo uzburkano, u Evropi najavljuju nestašice, u Srbiji za sada stabilno

Ove sedmice, svetsko naftno tržište ponovo je uzburkano. Cena barela je rasla, a danas ponovo pala na 83 dolara. Kako bi očuvala stabilnost sanabdevanja, Vlada Srbije produžila je ograničenje cena derivata do kraja januara, a zabranu izvoza dizela do Božića, i privremno smanjila akcizu na pojedine derivate za 10 odsto.

Srpsko naftno tržište je za sada stabilno, a potrošnja beleži rast od 10 odsto. Već pet sedmica i cene goriva su u padu.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović navodi da je od sredine novembra cena evrodizela smanjena za 25 dinara po litri, a maksimalna dozvoljena cena benzina je smanjena 22 dinara za litar.

"To su ozbiljna smanjenja, to je pre svega posledica promena na globalnom tržištu. Ovo je jedna čudna okolnost da su cene goriva nikada više, a potrošnja raste. To do sada nismo imali. I po tome nije specifična samo Srbija, to se dešava u velikom broju zemlja", ukazuje Mićović.

Zbog Zapadnog naftnog embarga na rusku naftu i odgovora Moskve da će od februara zabraniti izvoz zemljama koje ograniče cenu njene nafte - neizvesnost snabdevanja evropskog tržišta je sve veća.

Neke naftne kompanije u Evropi najavljuju nestašice goriva, a neke obustavljaju prodaju na pumpama zbog ograničenja cena.

"Ovo jako dugo traje i posledice koje će regulacija cena ostaviti će biti vidljive narednih meseci. Prvi koji imaju probleme su benzinske stanice koje nisu u sistemu veleprodajnih lanaca", navodi Mićović.

Neke kompanije pribegavaju proizvodnji štetnoj po životnu sredinu

U Evropi, nafta je sve traženija i za grejanje, a i sve je više fabrika koje ponovo koriste naftne produkte – mazut, lož ulje i TNG - tečni naftni gas.

Direktor nemačke fabrike "Kelheim Fibres" Krejg Barker kaže da su već u junu videli da nestaje sigurnost kada je u pitanju gas.

"Tada smo odlučili da obnovimo naše elektrane kako bismo prešli na lož ulje. Od sredine januara, spremni smo da ga koristimo kao alternativni izvor energije da bismo održali proizvodnju", dodaje Barker.

Ekonomista Klaus Volrabe napominje da će neke kompanije sigurno morati da pribegnu proizvodnji štetnoj po životnu sredinu, kako bi održale svoj rad.

"Ova kriza je prilika da se razmišlja o tome kako organizovati proizvodnju u budućnosti", kaže Volrabe.

Cenu barela teško je prognozirati. A neizvesnost snabdevanja podgreva i činjenica da OPEK ne povećava, već smanjuje proizvodnju, a ulaganja u nove bušotine u svetu gotovo da nema.