Osim povećanja agrarnog budžeta, potrebna i bolja raspodela subvencija

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić smatra da će agrarni budžet uvek biti mali dok se na sadašnji način budu delile subvencije.

"To znači da proizvođači čija je osnovna delatnost poljoprivreda treba da dobiju veća sredstva od onih kojima je proizvodnja hrane dodatna delatnost. Poljoprivredna gazdinstva koja postoje u registru, a ne bave se poljoprivredom ne treba da dobijaju podsticaje. To treba da se reši sistematski i ne znam zašto se to ne rešava već duže vreme. Verovatno je problem u administraciji i verujem da će biti mnogo bolje kada počne da funkcioniše e-agrar", kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

"Mi sada imamo poljoprivredna gazdinstva koja nemaju nijednu uplatu na računu i koja služe samo da bi se dobile subvencije. Vlasnik da zemlju u zakup meni ili vama, a izvlači novac iz budžeta. To je veliki novac i zato smo mi uvek nezadovoljni. Budžet koji se prikazuje ne koriste maksimalno poljoprivrednici koji se stvarno bave poljoprivredom i to je suština stvari. A mi sad možemo da pričamo da li će da dobiju više za mleko ili za meso ili za ovo ili za ono, džabe su sve te priče", dodaje naš sagovornik. 

Praksa je, objašnjava, pokazala da su subvencije za investicije u poljoprivredi uvek stizale do pravih proizvođača. 

"Nećete vi da kupite traktor ili neku drugu mašinu, ako se ne bavite poljoprivredom. Šta će vam to? Bilo je nekih zlupotreba, ali mešetarenja uvek ima i to je klasičan kriminal, to nema veze sa poljoprivredom", ističe Jakšić.

"S druge strane, direktna davanja, kao što sam rekao, dobijaju sva gazdinstva koja su registrovana, bilo da se bave poljoprivredom ili ne. I to je problem. Mi se približavamo ulasku u EU i očekujemo povećanje budžeta koji ćemo dobiti od EU. Ali, u EU ne možemo da idemo sa subvencijama od 8.000 dinara po hektaru, ako znamo da su kod njih najmanje subvencije 200 evra po hektaru. Trebalo bi direktna davanja da se povećaju, ali se moraju sprečiti zloupotrebe", dodaje ovaj poljoprivrednik.

Iščekivanje Zakona o profesionalnom poljoprivredniku

Podaci pokazuju da u Srbiji ima više od 400.000 registrovanih gazdinstava, od kojih se manje od trećine, oko 160.000 i bave poljoprivredom. Zbog toga je, naglašava, potrebno što pre doneti Zakon o profesionalnom poljoprivredniku.

"Tim zakonom bi se sve definisalo. Ko ima pravo na kolike subvencije. Da li poljoprivredno gazdinstvo plaća PIO, da li je u sistemu PDV-a... Da ima pravo kao preduzetnik ili privrednik. Sistem nas je naterao da radimo više zemlje, jer od 20 hektara ne može da se živi. Ko može da živi od 20 hektara neka mi kaže", ističe Jakšić.

"Svi znaju da za život na godišnjem nivou treba bar 10.000 evra. Sa 20 hektara nema šanse da se zaradi ni blizu toga. I ko će od toga da živi? Može da se živi ako se bavi profitabilnijom proizvodnjom kao što su lekovito bilje, voćarstvo, ali tu dolazimo do problema sa nedostatkom radne snage, neorganizovanošću, tako da niko neće toga da se poduhvati. I mi koji smo to probali smo odustali", dodaje naš sagovornik.

Razmotriti efekte subvencija u stočarstvu

Stručnjaci upozoravaju da je stočarstvo najugroženiji deo poljoprivrede, jer se godinama unazad broj krava, svinja, goveda drastično smanjuje. Zbog toga je i država odlučila da poveća pojedine subvencije u ovom sektoru.

"Kada govorimo o sprovođenju budžeta za poljoprivredu za stočarstvo, prvo treba napomenuti pozitivan pomak, a to je da je budžet veći što je ohrabrujuće. Ono što je veoma bitno jeste istaći da su subvencije služe za podsticanje, a ne finansiranje proizvodnje", kaže Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda PKS. 

"Predlog je da premija za mleko za treći i četvrti kvartal bude u istom iznosu kao i za prva dva kvartala, a treba razmotriti predlog da se subvencioniše svaki litar proizvedenog mleka bez obzira na kvartalnu proizvodnju. Naravno, ono mora da zadovoljava parametre kvaliteta i zdravstvene bezbednosti", dodaje naš sagovornik. 

Da bi se donela ispravna odluka, bitno je videti kakvi su efekti do sada datih podsticaja.

"Potrebno je dobro razmotriti subvencije za premiju za mleko, jer ova mera nije dala očekivane rezultate, pa ili nije dobra ili se ne sprovodi dobro. Premija za mleko je veoma bitna za farmere i šteta je da velike količine novca ne daju rezultate", objašnjava Budimović.

U cilju razvoja stočarstva i kozarstva predlog je da ovčije i kozije mleko bude više premirano, što bi podstaklo farmere da povećaju proizvodnju.

"Količina pomuženog mleka ovaca i koza je oko milion litara, pa to ne bi predstavljalo opterećenje za budžet", smatra naš sagovornik.

"Takođe, subvencije za tovljenike treba omogućiti i uzgajivačima koji imaju više od 5.000 komada u turnusu jer takvi proizvođači mogu da obezbede kontinuitet u proizvodnji. Jedna od mera koje bi doprinele dobrom rezultatu subvencija je da se plaćanje tovljenika vrši prema kvalitetu - ocena trupova na liniji klanja, kao i da se premija za mleko isplaćuje prema kvalitetu, što bi potvrdila nacionalna laboratorija", dodaje Budimović. 

U proizvodnji ribe, objašnjava, treba definisati uslovno grlo stoke po hektaru, kako bi bili ravnopravno tretirani prilikom zakupa državnog zemljišta. Uz to, treba razmotriti i visinu trenutnih podsticaja po kilogramu proizvedene ribe.

"U pčelarstvu subvencije treba davati po količini proizvedenog meda, a ne po košnici jer bi prema trenutnom broju košnica proizvodnja meda trebalo da bude dvostruko veća", smatra naš sagovornik.

"Kada je reč o živinarstvu i proizvodnji konzumnih jaja treba razmotriti visinu podsticaja po koki nosilji, jer nastupa period primene obogaćenih kaveza što će u značajnoj meri smanjiti broj koka nosilja, a samim tim i broj komada proizvedenih jaja za 40%", ističe Budimović.

Najvažnije je da se subvencije isplaćuju redovno

U vremenu velikih geopolitičkih promena proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane i obezbeđenje prehrambene sigurnosti dobija prioritetno mesto u svim zemljama sveta. Ovome dodatno doprinose sve izraženije klimatske promene koje su iskazale svoje ekstreme - sušu ili poplave. To su dovoljni razlozi da Srbija pokloni maksimalnu pažnju kako primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji tako i preradi, smatra Jasna Bajšanski, predsednica Društva agrarnih novinara.

"Raduje podatak da će agrarni budžet biti uvećan i da će više novca stići i do naših poljoprivrednika. Kada govorimo o različitim vrstama podsticaja tu je najvažnije da se subvencije po svim osnovama isplaćuju redovno. Poljoprivrednicima to mnogo znači, posebno u jeku velikih radova", objašnjava Jasna Bajšanski, predsednica Društva agrarnih novinara.

Takođe bi, kaže, trebalo pronaći adekvatan model da se više pomognu mala i srednja poljoprivredna gazdinstva.

"Ako posmatramo iz ugla gore pomenutih promena, ne treba dozvoliti gašenje niti jednog poljoprivrednog gazdinstva, jer je svako zlata vredno. Direktna davanja po hektaru treba uvećati koliko god je to moguće, posebno malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima", smatra Bajšanski.

"Izuzetno značajna pomoć svim poljoprivrednicima bilo bi regresirano gorivo. Godinama se priča o tzv. plavom dizelu ali sve se završava na priči. U praksi se pokazalo da nije baš najbolje rešenje da jeftini dizel poljoprivrednici mogu da kupe isključivo na NIS-ovim pumpama jer su one u velikom broju slučaja prilično udaljene od njihovih gazdinstava, pa ako se tome doda ograničena količina, to je već problem", navodi naša sagovornica.

I do sada se dosta novca izdvajalo za stočarstvo, pa tu praksu, objašnjava, treba nastaviti uz neke modifikovane modele.

"Primera radi, premije za mleko treba isplaćivati direkto stočarima, a ne mlekarama. Naši ljudi su spremni da prave gotove proizvode koji su izuzetno kvalitetni, a tu ne smeju biti prepušteni sami sebi. I do sada su izdvajana sredstva za mlade poljoprivrednike. To svakako treba nastaviti i u većoj meri ako je to moguće", kaže Bajšanski. 

"Sigurna sam da i sami poljoprivrednici imaju svoje predloge koje nadležni treba da saslušaju. Svaki dinar uložen u poljoprivredu višestruko se vraća i uz dobru raspodelu sredstava građani Srbije mogli bi u većoj meri da jedu domaću hranu po pristupačnim cenama. Što su veće subvencije veća je i konkurentnost naše poljoprivrede na stranim tržištima", dodaje naša sagovornica.

Agrarni budžet u EU oko 30 posto ukupnog budžeta, u Srbiji 6 puta manje

Da ima mogućnosti predsednica Zadružnog saveza Vojvodine bi, kaže, i ovaj uvećani budžet za poljoprivredu dodatno uvećala.

"Sa poslednjim uvećanjem agrarnog budžeta, on iznosi nešto više od 5% ukupnog budžeta, a agrarni budžet EU je više od 30% od ukupnog budžeta EU, što samo po sebi govori o mogućnostima podsticanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i EU", kaže Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

"Pored toga, značaj i doprinos poljoprivrede ne samo nacionalnoj prehrambenoj sigurnosti, već i njenog tradicionalno najznačajnijeg učešća u spoljnotrgovinskoj razmeni, pokazuju da je ne samo interes poljoprivrednika, već i opšti državni interes očuvanje i podsticanje domaće poljoprivredne proizvodnje", navodi naša sagovornica. 

Rebalansom budžeta za 2022, objašnjava, pokrivaju se neke od neizmirenih obaveza i vanrednih mera, što strukturno ne menja u značajnijem obimu namenu budžetskih sredstava. U skladu sa navedenim, osnovna poruka je da agrarni budžet u narednim godinama i dalje treba povećavati u što većoj meri.

"Najveći deo budžeta se troši na direktna davanja, što smatram da je u redu i da još više sredstava treba usmeriti u ovu svrhu, pri čemu je potrebno mere podrške (kako u direktnim davanjima tako i u ostalim namenama) mnogo bolje prilagođavati stvarnim potrebama u poljoprivredi i kretanjima na tržištu, nego što je do sada bio slučaj", objašnjava Nestorov Bizonj.

"Na primer, u periodu konstantnog rasta kamata na kredite, logično bi bilo povećati subvencionisanje kamata na kredite - u skladu sa rastom kamata, a ne određenim procentualnim uvećanjem iznosa u odnosu na prošlu godinu kada su kamate bile mnogo niže", kaže naša sagovornica.

Prema njenom mišljenju osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji potrebno je višestruko uvećati, imajući u vidu i enorman rast cena svih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, kao i činjenicu da su u državama EU ovi podsticaji daleko viši nego kod nas.

"Za sve vrste podsticaja bi trebalo ukinuti ograničenje od 20 hektara poljoprivrednog zemljišta za koje se mogu ostvariti, jer se kroz ovakvo ograničenje onemogućava poljoprivrednicima i zadrugama koji imaju veće površine gazdinstva da ostvare podsticaje za kompletnu proizvodnju", smatra Nestorov Bizonj.

"Takođe, potrebno je preispitati ukupnu agrarnu politiku u nekim oblastima poljoprivrede, a naročito u stočarstvu, gde i pored postojećih davanja iz agrarnog budžeta, postoji dugogodišnji trend smanjenja stočnog fonda", objašnjava predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Regresi za gorivo, đubrivo, semenski materijal...

Osim povećanja direktnih davanja veoma je važno, kaže, uvesti sistem regresinja troškova za inpute za poljoprivrednu proizvodnju, naročito za dizel-gorivo, mineralno đubrivo, semenski materijal... 

"U državama EU i u okruženju, proizvođačima je omogućeno da dizel-gorivo kupuju po povlašćenim cenama, koje su značajno umanjene u delu državnih nameta na osnovnu cenu goriva. Koliki je značaj ovakve vrste uštede, dovoljno govori činjenica da trošak dizel-goriva u najjeftinijoj proizvodnji pšenice učestvuje sa oko 14% u ukupnim troškovima, pri čemu mu je cena samo od početka ove godine uvećana za više od 20%", ističe naša sagovornica.

"Uz to, kada usled nepovoljnih vremenskih uslova izostane bar prosečan prinos proizvoda, kao što se ove godine desilo u najvećem delu proizvodnje kukuruza i soje, nije iznenađujuće da proizvođač dočeka vreme za novu setvu bez novca i mogućnosti da je obavi uz sva potrebna ulaganja", objašnjava Nestorov Bizonj. 

Investiciona ulaganja, a naročito u savremenu mehanizaciju, skladišne, preradne i druge kapacitete, trebalo bi podsticati preko zadruga po posebnim programima za zadruge, imajući u vidu da bi takve investicije bile rentabilnije i efikasnije za zadrugare od istih investicija u pojedinačna gazdinstva, smatra naša sagovornica. 

"Izuzetno dobra mera bila bi i podsticanje zadružnog organizovanja poljoprivrednika kroz dodatne podsticaje zadrugarima, ne samo zbog poboljšanja njihovog tržišnog položaja kroz zadružno organizovanje, već i zato što se sva roba koju zadrugari i zadruga zajedno proizvedu nalazi u legalnim tokovima od kojih država ubira porez", kaže Nestorov Bizonj. 

"Navedena mera bi na najbolji način doprinela i smanjenju učešća "sive ekonomije" u poljoprivredi, koja je godinama svima koji posluju u legalnom sistemu - nelojalna konkurencija", dodaje predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. 

Iako pozdravljaju povećanje agrarnog budžeta, stručnjaci upozoravaju da on nije dovoljan za razvoj. Prema nekim procenama poljoprivredi je potrebno bar milion evra, što je za trećinu više novca nego što je za 2023. predloženo u državnoj kasi.