Zašto cena nafte ponovo skače i da li bi Srbija trebalo da se plaši 5. decembra

Tomislav Mićović objasnio je da je prvi razlog naglog skoka cene nafte to što je Kina najavila da će izaći iz svoje politike nulte tolerancije prema kovidu, zbog čega bi ta država krenula onda malo više i da je kupuje.

Drugi razlog je, navodi, pad dolara prošle sedmice što automatski podiže aspiracije ka kupovini nafte. 

"Ta nagla povećanja kupovine nafte zapravo ne potiču od ljudi iz naftnog biznisa. Najčešće je to takozvani špekulativni kapital, odnosno novac koji se nalazi u drugim sferama, kada oseti mogućnost skoka cena, kreće se da se kupuje nafta", ukazuje Mićović. 

Pored toga, dodaje, približava se 5. decembar i primena odluke o zabrani uvoza ruske nafte u Evropsku uniju. 

Ističe da je Rusija donela i odluku da neće prodavati sirovu naftu svim zemljama koje budu prihvatile ograničene cene njene nafte.

"To su sada stvari za koje ljudi u svetu biznisa ne znaju kako će se dešavati, ne znaju scenarije i to je sve izazvalo veći rast", navodi on.  

Međutim, kako kaže. Daleki istok se već probudio s trgovinama, zato što je Kina demantovala da će biti nulte tolerancije kovida i da oni i dalje ostaju pri toj politici. 

"To je vrlo turbulentno vreme i ova energetska kriza će ostati zapamćena po tim  oscilacijama gore-dole u kratkom vremenskom periodu. To je nešto s čime se svi susrećemo ovih meseci", ocenio je Mićović.

Rast cena i rast prometa 

Navodi da je od početka godine najviša cena nafte na berzama bila 8. marta preko 120 dolara po barelu, ali kratko. Prosečna cena je u ovoj godini viša oko 43 procenta nego prošle i da je to dovoljan indikator koliko su cene sirove nafte više.

Podseća da država već 35 nedelja određuje maksimalnu cenu derivata nafte i da se poslednjih meseci striktno vodi računa da se očuva uvozni paritet.

"Od nekih uobičajenih 40, 50 pa i 60.000 tona dizela koji se uvozio u Srbiju, sad smo smanjili uvoz na nekih 20.000 tona mesečno. Ako tih 20.000 ne bude prisutno na tržištu to je ozbiljna nestašica i zato moraju da se sačuvaju te cene u veleprodaji", upozorava on. 

Problemi su, kaže, veoma izraženi kod onih vlasnika sa jednom ili dve benzinske stanice i oni ne mogu da izdrže ovaku malu razliku u ceni, jer je ona daleko niža od troškova koje imaju.

Za očekivati je da je prema ovakvim cenama promet na pumpama opao, međutim, ističe on je viši nego 2021. godine i ukupna potrošnja je viša za oko 12 procenata. U maloprodaji je to izraženije, jer se deo privrede prebacio na maloprodajno snabdevanje.

To, dodaje nije tipično samo za Srbiju već i za veći deo zemalja.

Šta 5. decembar znači za Srbiju 

Mićović ukazuje da zabrana uvoza sirove ruske nafte u EU ima i odredbu koja zabranjuje i prodaju te nafte trećim zemljama.

"Sve kompanije koje učestvuju u prometu nafte između Rusije  i trećih zemalja, neće smeti da učestvuju u toj transakciji, tačnije moći će da učestvujuju u njoj ukoliko cena sirove nafte bude ona koju Evropa odredi kao granicu koju prihvata", precizirao je Mićović.

Ističe da tako nešto još nismo imali na međunarodnom tržištu. 

Opasnost toga za Srbiju je, ocenjuje, onolika koliko za sve druge. NIS, koji jedini prerađuje sirovu naftu u Srbiji imaće priliku da na međunarodnom tržištu, na Mediteranu gde je kupuje, pokuša da dođe do određenih količina kao i svi drugi. Nafta će, kaže dolaziti i iz drugih regiona i već sada je prisutna na Mediteranu.

U poslednja tri, četiri meseca Rusija je smanjivala cenu svoje nafte kako bi povećala prodaju i svi su kupovali, nemačke, poljske britanske rafinerije i srpske i danas kupuju ukoliko mogu  jeftinije.

"Taj udeo u Srbiji je u ovoj godini oko 50 posto ruske nafte. Zagazili smo u novembar i sasvim sigurno je da NIS kao i sve druge kompanije uveliko zaključuju ugovore o terminskim isporukama decembra. Verujem da će se kao i drugi snaći na tržištu i obezbediti dovoljne količine sirove nafte", zaključio je Mićović.

Posebno ističe da je važno da postoje i za Srbiju različiti izvori odakle dolaze ili derivati nafte ili sirova nafta kako bi se koristio svaki od njih kao mogućnost da se, kako je rekao spasete od eventualnih posledica od eventualnog prekidanja isporuka iz samo jednog pravca.

"Srbija je oslonjena na ceo Podunavski region, rafinerije luke na Dunavu, transport kao što je nekada bilo i na sve to treba računati. Država je povećala zalihe derivata u poslednjih godinu, dve dana, nego što je ranije činila i to je dobra mera, ali nije dovoljno. Zalihe ne služe da vam reše problem, već da premoste do rešenja", smatra Mićović.

Naglašava da je važno da zaliha imamo što više ukoliko dođe do nekog poremećaja i očekuje da će nova Vlada i nadležna Ministarstva preduzeti mere na strateškom planiranju.