Rast BDP-a oko tri odsto, Srbija pregovara o tri zajma sa Svetskom bankom

Srbija pregovara o tri nova zajma od Svetske banke u iznosu od oko 260 miliona dolara, namenjenih za podršku budžeta, razvoj tržiša kapitala i zelene agende. To su neki od izazova pred Srbijom i regionom, koji se suočava sa energetskom krizom, budžetskim pritiscima zbog povećanja cene energenata, hrane i inflacijom, saopštava Svetska banka u polugodišnjem izveštaju za zemlje Zapadnog Balkana.

Privredni rast Srbije će ove godine, prema izveštaju Svetske banke za našu zemlju, iznositi oko tri odsto, rečeno je na predstavljanju izveštaja, uz napomenu da postoji nekoliko rizika koji mogu uticati na tu prognozu.

Prema rečima stručnjaka Svetske banke, Lazara Šestovića, prvi rizik je inflacija jer se ne zna šta će biti sa cenama energenata i hrana, a ključni inputi za poljoprivredu i industriju bi mogli stopu inflacije da povećaju.

Šestović očekuje da će inflacija u Srbija, koja je sada 14 odsto, u narednom periodu početi da opada, jer se procenjuje da su cene energenata i hrane dostigle vrhunac i da bi trebalo da idu nadole.

"Drugi rizik je fiskalni deficit, koji bi mogao da se poveća. Za sada, stvari dobro idu, ali ako bude neophodna veća državna pomoć preduzećima iz sektora energetike, to će povećati deficit", rekao je Šestović.

Dodao je da će nakon nekoliko godina niskog deficita tekućeg računa države on biti povećan na oko 10 odsto BDP-a, a mogao bi i dalje da raste zbog uvoza energenata, mogućeg pada izvoza ili povećanja kamata na kredite usled rasta kamatnih stopa.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da su se zemlje regiona Zapadnog Balkana nakon snažnog ekonomskog oporavka od kovid krize početkom godine u drugoj polovini dožiove pad, zbog energetske kroze, inflacije i rata u Ukrajini, pa su prognoze rasta korigovane na dole.

"Na fiskalnoj strani, mere koje su države preduzele za suzbijanje inflacije i visokih cena energenata imale su visoku cenu, naročito kod uvoznika energije kao što su Srbija Severna Makedonija i Kosovo. Uvoz se značajno povećao zbog viših cena energenata i hrane što je povećalo deficit tekućega računa, a i javni dug se povećao u uslovima sve restriktivnijeg finansiranja", rekao je Pontara.

On je dodao da je na smanjenje procenjene stope rasta uticalo i usporavanje u Evrozoni, koja je izvor tražnje roba i usluga, investicija i doznaka zemalja Zapadnog Balkana.

Pontara je primetio kako je normalno da se države zadužuju kada suuočene sa nepredviđenim situacijama, ali je upozorio kako je važno da zaduživanje ostane na prihvatljivom nivou i da se krediti koriste da se pospešuje rast, produktivnost privrede i ljudskog kapitala i za prelazak na zeleniju ekonomiju.

"Ako se to dogodi, Srbija će se bolje suočiti sa izazovima u budućnosti", naglasio je Pontara.

Ekonomista Svetske banke Ričard Rekord naglasio je da su ekonomije Zapadnog Balkana početkom godine snizile nezaposlenost na 30,5 odsto, sto je istorijski najniža stopa i da je snažan rast privrede od polovine 2021. do sredine 2022. godine doveo do toga da 144.000 ljudi u regionu izađe iz zone siromaštva, ali se sada svi suočavaju sa rizicima inflacije, rasta cena i pooštravanjem uslova kreditiranja.

"Nakon rasta uslovljnog investicijama i potrošnjom u prvoj polovini 2022. došlo je do jakog usporavanja. Procenjujemo da će region imati rast do kraja godine od 3,4 procenta, što nije koliko smo očekivali, ali vidimo da se region približava nivou rasta EU", rekao je Rekord.

On je primetio da je jedan do dobrih efekata krize to što je povećana fiskalna disciplina i poboljšanan naplata poreza, jer to državama omogućava da zaštite osetljive građane od rasta cena energenata i hrane.