Sa fudbalskog terena na farmu – povratak u rodni kraj za Đorđa je plasman u prvu ligu

Ponovo je zaigrao na domaćem terenu, ali u nešto drugačijem dresu. U radnom kombinezonu ekipi RTS-a ponosno pokazuje imanje koje je kupio 2017. godine. Zagrnuto vrhovima Ješevca i Rudnika, sa starom kućom i takišom, učinilo mu se savršenim mestom za život.

Gradska gužva mladom farmeru ne nedostaje - sprema se da u Donjoj Vrbavi "napravi gužvu" tako što će vrata seoskog domaćinstva otvoriti celom svetu.

"Mi imamo tu sreću da smo ovde gde smo i ideja je da deci, našim ljudima, približimo selo na najbolji mogući način", kaže Đorđe Isailović.

Na trpezi bi se našlo sve što lokalno stanovništvo proizvodi. Sveže maline iz porodičnog zasada, sok i džemovi.

U preradi mesa već se oprobao - na specijalitete od moravke je navikao i beogradske kupce.

Za ovu autohtonu rasu se, kaže, odlučio obilazeći Srbiju i tragajući za rešenjem kako da travu na imanju drži pod kontrolom. Zanimljivo je da su moravke svinje koje najpre pasu, a potom riju i da nemaju karakterističan neprijatan miris. Spoj ekologije i ekonomije na putu do zdravlja na tanjiru.

"Kada je ovaj ekstenzivni uzgoj u pitanju, zdravlje se ne uzima u pitanje, jer hranu za njih mi prozvodimo. Prihranjujemo samo zimi i kad krmače doje prasiće. One se same prase, naše je da nadgledamo i vršimo kontrolu u smislu selekcije. Sporiji je malo prirast, to je jedina mana, ali kvalitet mesa - nenadmašiv", ističe Đorđe.

Petnaestak moravki uživa uz šumu i lucerku. Deset prasića po krmači je prosek. Iako su komšije u selu bile skeptične po pitanju odgoja ovih grla na ovom imanju - za veprom Đoletom sada vlada potražnja.

U Vrbavi ima još mladih porodica, škola, prodavnice, crkva i pre svega - fudbalski klub, tako da je za nove domaćine sve - prva liga.