Počeo slobodan izvoz brašna iz Srbije

Zdravko Šajatović je ovu odluku ocenio kao dobru i naveo da nema potrebe da se za brašno uvode kvote, jer taj izvoz nikada nije ugrožavao domaću stabilnsot i snabdevenost domaćeg tržišta brašnom.

"Brašna imamo dovoljno, a ono je proizvod koji ima veću dodatu vrednost i uvek proizvod sa većom dodatom vrednošću mora da ima prioritet u odnosu na sirovinu, ovoga puta pšenicu", rekao je Šajatović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, sada je na našim prodavcima da vrate stare kupce koji su u međuvremenu morali da se prebace na druga tržišta.

"Naša šansa je u tome što se kriza na tržištu hrane, pa i na tržištu najvažnije sirovine koja se zove pšenica, nastavlja tako da verujemo da će se konjuktura za tražnjom pšenice i brašna i dalje nastaviti pa ćemo bar deo gubitka u izvozu nadoknaditi", ističe sagovornik Tanjuga.

Navodi i da je u protekla dva meseca brašno na svetskom tržištu poskupelo i to za 20 do 30 evra po toni, pa je umesto 420 evra po toni koliko je koštalo pre dva meseca, njegova cena sada 440 do 450 evra.

Šajatović ističe da će naše brašno za početak morati da se prodaje nešto jeftinije, kako bi se vratili nekadašnji kupci, ali da je tu naša sreća u nesreći što su stari kupci brašna iz Srbije koji su se u međuvremenu preorijentisali na bugarsko, krajnje razočarani i visinom cene i lošim kvalitetom.

"Naše brašno je mnogo bolje nego bugarsko, jer Bugarska proizvodi dosta meke pšenice, a brašno od meke pšenice je mnogo više za stočnu hranu, a manje za ljudsku ishranu", objašnjava direktor "Žitounije".

Očekuje da ćemo s obzirom na dugogodišnju i već uhodanu saradnju sa našim starim kupcima brašna Makedonijom, Crnom Gorom i BiH, kojima smo godišnje prodavali po oko 40.000 tona brašna, brzo obnoviti saradnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ranije je rekao Tanjugu da će Odluka Vlade o slobodnom režimu izvoza brašna iz Srbije početi da se primenjuje od 15. maja.

Podsetio je da je do sada važila kvota od 23.000 tona mesečno za izvoz brašna.