Da li Srbin živi na kredit, a umire na rate ili je došlo do zaokreta

Raste kreditna aktivnost: građani najviše podižu gotovinske kredite – 47 procenata, stambene i kredite za adaptaciju – 42, a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.

Potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj advokat Dejan Vuković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve različite politike naplate istih dugova.

Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 odsto prošlog februara na 2,5 procenata ove godine. 

Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

"Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU", rekao je advokat.

Stoga ove stope apsolutno ne pokazuju problem u zaduženosti ali, kako kaže, ne želi da animira ljude da dalje idu. Svako odlučuje prema svojim potrebama, napominje Vuković.

Kada banke kreću u aktivaciju i namirenje potraživanja

Podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu.

Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da preko kol-centara i SMS-a podsete dužnike. Ukoliko to traje, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja. Praksa je da od šestog meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

Kod komunalnih preduzeća i teleoperatera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.

Kada su u pitanju hipoteke, kao najosetljivija tema u vezi sa prinudnim naplatama – banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke, naglasio je Vuković.

Kako kaže, dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene.

Obezbeđenje za kratkoročne gotovinske pozajmice

Odgovarajući na pitanje kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković pojašnjava da to zavisi od politike svake banke, ali u praksi to su najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane
na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi smo svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji kad je reč o  brzini i manjku sredstava obezbeđenja tih kredita.

Do kog iznosa plata može da se optereti 

Problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju.

Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.

"Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije bila varijanta do 60. Ona više nije na snazi", ističe Vuković.

Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sindikalnih organizacija.

U suprotnim, navodi da bi oni odgovarali poveriocu za štetu koju bi pretrpeli zbog netačnih podataka.

Može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu

Vuković kaže da definitivno ne samo da poslodavac može da odbije da potpiše administrativnu zabranu, nego i mora.

"To je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način ispostave podatke, nego da daju tačno stanje i da, naravno, ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administrativne zabrane", rekao je Vuković.

Prednosti e-aukcija 

U 2021. na e-aukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća, njiva i 11.000 pokretnih stvari. U prvom krugu imovina se nudi po 70 odsto procenjene vrednosti, u drugom se cena prepolovi. 

Advokat kaže da su e-aukcije nešto na šta su u Naledu ponosni i to nas, kako dodaje, svrstava u jedanaest zemalja EU koje jedine imaju e-aukciju.

"To nije ništa drugo nego transparentan, efikasan, pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na javnim aukcijama, elektronskim putem, postignu najbolje cene. Kada kažemo najbolje cene, svi misle da se tu ide protiv dužnika i da se ide na nekorektan način, a postizanje najbolje cene je u najvećem interesu dužnika jer često dug bude manji od visine imovine koja se prodaje, dužniku ostane više kada se nekretnina proda po dobroj ceni", zaključio je Vuković.