Usijane cene nafte i gasa, histerična rasprodaja akcija - nazire li se ovome kraj

Rusko-ukrajinski sukob usijao je svetske berze: cena gasa je na istorijskom maksimumu – 3.600 dolara, nafta dostiže i 139 dolara, rekordne su cene metala i pšenice. Samo u februaru cene hrane skočile su za petinu i najveće su u istoriji. Iz Vlade poručuju da je snabdevanje energentima normalno i da Srbija ima dovoljno hrane.

Snabdevanje evropskih potrošača ruskim gasom i naftom je redovno. Ipak, berze su eksplodirale jer se, posle Sjedinjenih Država i nekih zemlja Evropske unije, i Japan zalaže za sankcije ruskom naftnom sektoru.

Ali Nemačka upozorava da nema brze zamene za ruske energente.

"Savezna vlada već nekoliko meseci radi na nalaženju alternative za rusku energiju sa partnerima u Evropskoj uniji i šire. Ali to je nemoguće izvesti preko noći. Zato je naša promišljena odluka da privredni subjekti u energetskom sektoru nastave aktivnost sa Rusijom", kaže Olaf Šolc, nemački kancelar.

I dok se vaga o jačim sankcijma, u nekim evropskim zemljama litar goriva je već 2,5 evra. Portugalci opsedaju španske pumpe.

Unca zlata košta gotovo 2.000 dolara, a rastu i cene svih drugih metala. To ne čudi jer Rusija pokriva 40 odsto svetskih potreba za platinom, 7 odsto za niklom i 6 odsto za aluminijumom. To su sve dugoročni ugovori a sankcije Rusiji su sve oštrije.

"Očigledno cene idu u nebo. Cene energenata zavise od ekonomskog ciklusa i geopolitike. Sada dominira geopolitika. Vidite šta se dešava. Jako je teško nekim merama ovo sprečiti jer zbog energetske sigurnosti svi žele da obezbede svoje rezerve na što većem nivou, s obzirom na to da je trajanje rata neizvesno", kaže dr Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

I pšenica je sa cenom od 360 dolara po toni najskuplja u protekle četiri godine. Država najavljuje zaštitu domaćeg tržišta uvođenjem izvoznih kvota, a u "Udruženju žita Srbije" su optimisti jer svet, kažu, raspolaže sa 280 miliona tona zaliha najtraženije žitarice.

"Sasvim je sigurno da globalnih nestašica na svetskom tržištu pšenice i kukuruza neće biti. Neminovno je da će doći do neke promene što se tiče velikih trgovinskih tokova, veliki svetski kupci i uvoznici pšenice moraće sebi da pronađu neka alternativna tržišta i za to će biti potrebno neko vreme ali ono što je sigurno je da Srbija proizvodi više žitarica i uljarica nego što je nama potrebno", rekla je Sunčica Savović, direktorka "Udruženja žita Srbije".

Posledice rusko-ukrajinskog sukoba pritiskaju sve globalne berze koje beleže histeričnu rasprodaju akcija.

Evro je oslabio i na najnižem je nivou u protekle dve godine, dok je dolar ojačao za 2,3 odsto od prošle sedmice.