MMF snizio prognozu globalnog rasta za ovu godinu

Međunarodni monetarni fond snizio je prognozu globalnog rasta za 2022. godinu za pola procentnog poena u odnosu na oktobarsku projekciju, na 4,4 odsto, saopštila je glavna ekonomistkinja MMF-a Gita Gopinat na predstavljanju ažuriranog, januarskog izveštaja "Svetski ekonomski izgledi".

Gita Gopinat rekla je da svetska ekonomija ulazi u 2022. sa slabije pozicije nego što se ranije predviđalo zbog širenja novog omikron soja koronavirusa, obnovljenih mera ograničenja, rasta cena energije i poremećaja u snabdevanju, koji su rezultirali skokom inflacije iznad očekivnja, posebno u SAD i na mnogim tržištima u usponu i zemljama u razvoju.

Prema njenim rečima, MMF predviđa da će globalni rast u 2023. godini iznositi 3,8 odsto. Iako je ova projekcija za 0,2 procentna poena viša nego u prethodnoj prognozi, Gopinat napominje da se ona u velikoj meri zasniva na pretpostavljenom mehaničkom oporavaku aktivnosti nakon što se aktuelni zastoji prevaziđu u drugoj polovini 2022.

Prognoze za vodeće svetske ekonomije

MMF je u novom izveštaju dao prognoze rasta za vodeće svetske ekonomije i regiona, a ne za sve zemlje članice pojedinačno.

Procena privrednog rasta SAD-a za 2022. godinu je revidirana naniže za 1,2 procentna poena (pp) u odnosu na oktobarsku prognozu na 4,0 odsto.

Smanjene su, takođe, projekcije ekonomske ekspanzije za 2022. za evrozonu na 3,9 posto (-0,4 pp), za Nemačku na 3,8 procenata (-0,8 pp), za Kinu na 4,8 odsto (-0,8 pp), dok se Rusiji predviđa rast od 2,8 odsto, za 0,1 procentni poen niži u odnosu na prognozu iz oktobarskog izveštaja.

MMF očekuje da će povećana inflacija trajati duže nego što se procenjivalo jesenas, uz nastavak poremećaja u lancu snabdevanja i visoke cene energije tokom godine, te da bi trebalo da počne postepeno da se spušta kako se bude smanjivala neuravnoteženost između ponude i potražnje.

Pojava novih sojeva koronavirusa rizik

Kao rizike za globalni rast, MMF vidi moguću pojavu novih sojeva koronvirusa, koji bi mogli da produže pandemiju i izazovu nove ekonomske poremećaje, zatim nestabilnost cena energenata i povećanje kamata u razvijenim ekonomijama, što bi moglo da utiče na finansijsku stabilnost zemalja u razvoju: na tokove kapitala, valute i fiskalne pozicije, naročito onih privreda čiji su dugovi porasli tokom poslednje dve godine.

Osim toga, MMF je među globalne rizike uvrstio i geopolitičke tenzije, te aktuelnu vanrednu klimatsku situaciju koja povećava verovatnoću velikih prirodnih katastrofa.