Hoće li jaja i piletina iz Srbije naći put do evropskog tržišta

Vraćanje na listu zemalja koje mogu da izvoze piletinu i jaja u Evropsku uniju nije nimalo lak posao. Ne čudi, jer na tom tržištu nismo prisutni već tri decenije.

"Imali smo audit onlajn u junu, vrlo zahtevan audit kada smo imali neke male korektivne mere koje smo otklonili za kratko vreme i dostavili Evropskoj komisiji. Sada oni to razmatraju i ušli smo u proceduru da oni to čitaju i očekujemo odobrenje", kaže Emina Milakara iz Uprave za veterinu.

U Srbiji postoji više od 1.600 farmi za tov živine i 1.050 farmi za proizvodnju jaja. Prošle godine na njima je proizvedeno 115.000 tona pilećeg mesa i milijardu i po jaja.

Gotovo sve je potrošeno na domaćem tržištu, jer je zbog zabrane izvoza u Uniju, živinarima dostupno samo tržište CEFTA. Put Evrope pre bi mogla da krenu jaja nego meso. Pet, šest farmi već je spremno da „izađe na crtu” evropskim proizvođačima.

"Dobra je okolnost da je u proteklom periodu učinjeno mnogo na regulaciji propisa o kontroli i prevenciji salmonele, obeležavanju i deklarisanju jaja, gde je to sve usklađeno sa evropskim pravilima. Treba imati u vidu da tehnološki ne zaostajemo, da smo što se tiče sirovinske baze često čak u prednosti u odnosu na njih", ističe Rade Šćepanović iz Rebrakomerca.

Preko dozvola za evropsko tržište domaća piletina mogla bi da stigne i u druge zemlje koje su joj do sada bile zatvorene.

"Mi smo imali mogućnost da izvozimo u druge zemlje, ali nismo imali dozvolu za prelaz preko EU, što je u ovom sad nastojanju ministarstva naša šansa da preko EU dođemo do nekih drugih tržišta koja su možda manje probirljiva ili nama pristupačnija. Bliski istok, recimo. Jedno vreme nismo mogli da izvozimo u Moldaviju koja je tražila, ali nismo mogli da pređemo preko teritorije EU", navodi Rade Škorić iz Poslovnog udruženja za živinarstvo.

Da bi iskoristili mogućnost izvoza u Uniju mnogi će morati da unaprede proizvodnju, što zahteva znatna ulaganja. U ovom trenutku evropske standarde, kažu u Upravi za veterinu, imaju samo dve klanice i dve fabrike za preradu mesa.

"Imamo u Srbiji preko 90 registrovanih objekata za klanje, ali to su u principu za tržište EU relativno mali objekti. Treba dosta investicija da se kapaciteti ukrupne i da se investira u kapacitete koji znače neke više faze obrade mesa. Piletine zaklane u trupu možete naći gde hoćete u mnogo većim sistemima. To su velike investicije", kaže Škorić.

Prednost srpske piletine u odnosu na evropsku je, kažu stručnjaci, kvalitetnije meso, genetski nemodifikovano, jer naše životinje jedu hranu koja u sebi ne sadrži genetski modifikovan kukuruz ili soju.