Zašto se uprkos krizi koju je donela pandemija u Užicu ipak otvaraju novi hoteli

Gosti Užica, pre svega poslovni ljudi koji dolaze u užičke firme, već godinama odsedaju na Zlatiboru i u okolini, jer nijedan hotel u gradu ne radi. Prateći tradiciju užičkog hotelijerstva dužu od veka i osluškujući potrebe putnika nedavno su otvorena dva nova hotela. Kakav su interes našli u vreme kada se manje putuje a gradski hoteli se suočavaju sa problemima?

Tridesetih godina prošlog veka Užičani su dobili četvrti hotel "Palas" namenjen gospodi, u koji je vlasnik Bogosav Bodić uložio milion i dvesta hiljada dinara.

"To je prvi komforan hotel. On je imao jednokrevetne, dvokrevetne sobe, toplu i hladnu vodu, normalno, i garažu. Rukovodstvo ustanka je za vreme Užičke republike boravilo u hotelu 'Palas'", navodi istoričar Milorad Iskrin, hroničar Užica.

U "Palasu" odavno nema gostiju, kao ni u dva posleratna: omladinskom "Turistu" i četiri decenije starom, najmlađem "Sivonji", pa je broj užičkih hotela spao na – nijedan.

Za samo tri meseca, u vreme pandemije pogubne po turizam, dve užičke firme otvorile su hotele sa, tragom tradicije, zvučnim imenima "Siesta" i "Aria" koji uprkos skepticima nisu prazni.

"Osamdeset odsto su poslovni ljudi koji dolaze u naš grad. Prethodni vikend smo imali prvu sportsku ekipu, tako da očekujemo i veći broj stranih gostiju kada se otvore granice", ističe Bojan Bosiljčić, menadžer hotela "Siesta".

"Baš ta potreba da ljudi koji prolaze ovuda, koji dolaze poslovno ovde, koji dolaze turistički jer ovaj kraj nudi mnogo prirodnih i kulturnih vrednosti, da upravo njima ponudimo kvalitetan smeštaj", navodi Vukašin Đokić, menadžer hotela "Aria".

Ako su pre jednog veka u užičke hotele svraćali najčešće trgovci, a oni imali računa da rade, razloga da se grad ne zaobiđe sada je više – od starog grada koji se rekonstruiše, kanjona Đetinje, stare centrale, Užičke republike do gastronomske ponude. Na to u doba interneta, kada se smeštaj lako pronađe, računaju u novim užičkim hotelima.