Svetska banka: Rast Srbije ove godine 3,5 odsto

U izveštaju, koji je predstavljen novinarima u Beogradu, navodi se da je "u Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast 2018. podstaknut potrošnjom i investicijama, delimično usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017."

"Došlo je do povećanja potrošnje i ona vuče naš BDP, takođe i dalje imamo visok rast investicija u javnom sektoru i faktori na strani tražnje takođe doprinose rastu. Još uvek ima prostora za povećanje, naročito što se tiče investicija u javnom sektoru, zato što mi imamo i dalje veoma visok suficit samo u januaru je bio nekih 18 milijardi dinara", naveo je Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke.

Svetska banka napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 posto u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da će on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idućoj godini.

Međutim, ovakvi izgledi su podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove, te sporiji od očekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izveštaju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.

Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ublažile ove rizike usred sve većih zahteva javnosti za većim ekonomskim mogućnostima.

"Tempo otvaranja radnih mesta usporen"

Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96.000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171.200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.

"Tempo otvaranja radnih mesta je usporen, ovo reflektuje limitiranu dinamiku privatnog sektora", ističe Stiven Ndegva, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.

"Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do održivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta", kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Zbog toga je potrebno da zakoni sa papira brže prelaze u praksu. Slobodna konkurencija, posebno u energetici. Čvršća saobraćajna i digitalna povezanost regiona.

"Ulaganje u ljude, u ljudski kapital sporije se isplati, ali obezbeđuje budućnost. Zato je potrebno ulagati u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu", navodi Marko Ernandez, rukovodilac Tima za Zapadni Balkan Svetske banke.

Unaprediti reforme usmerene na povećanje produktivnosti

Brzorastuće kompanije, kako napominje, stvaraju najveći broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naročito u poređenju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi.

"Uklanjanje prepreka koje malim preduzećima otežavaju takmičenje na tržištu i rast otvorilo bi nove mogućnosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetništvo i inovacije, povećalo bi zapošljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinamičnog regiona", zaključuje Van Gelder.

U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.

U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje, kao i jačanje mobilizacije budžetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju Svetske banke.

U tom kontekstu, a prema navodima izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.

I kreditna politika ima slabosti. Cifru od 3,5 milijarde evra koliko je dato za stambene, dostigli su i keš krediti.

"Jedna je stvar ako imate veći broj stambenih kredita, oni vuku građevinski sektor, dok ovi krediti vuku potrošnju, a samim tim i uvoz", kaže Šestović.

Što se izvoza tiče, on je najvećim delom upućen na tržište Evropske unije, za koju je Svetska banka snizila prognozu privrednog rasta.