Kako izaći iz zavrzlame oko kredita u švajcarcima

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, profesor Hasan Hanić je rekao da smo više znali o rizicima valutna situacija bi bila bolja na planu stambenih kredita.

Kada se razvija elektronsko bankarstvo, internet bankarstvo, kada se pojavljuje digitalni novac, svako domaćinstvo treba da poznaje finasnije da bi moglo da sa istom sumom novca ostvari viši stepen zadovoljenja potreba, smatra Hanić.

Govoreći o kreditima u švajcarskim francima, Hanić kaže da i pored toga što je Narodna banka Srbije u poslednjih nekoliko godina donosila određene mere i ponudila brojne modele da se ublaži taj problem, on je i dalje izražen.

Podseća da ima više od 16.000 korisnika kredita koji u proseku duguju - ostatak duga je 33.000 švajcarskih franaka.

Prema njegovim rečima, pre 12 godina imali smo odnos dinara prema franku 50:1, a sada je preko 100.

Ali i pored toga smatra da je dobro što je predsednik inicirao zajedno sa NBS, ministrom finansija, premijerkom - da se problem reši.

"Mislim da bi taj skup od oko 16.000 kredita trebalo segmentirati i izdvojiti posebno one koji su srazmerno broju članova porodice doneli odluku da kupe stan i kojima je to prvo rešenje gde bi država koja je to i ranije činila na određeni način pomogla toj kategoriji stanovništva, da se problem ublaži", kaže Hanić.

Izdvojiti one koji su kupovali radi dalje prodaje

Zalagao sam se da deo tereta snose i same banke, deo tereta država ali da jedan deo ostane na onima koji su takve odluke donosili, kaže Hanić.

Ne bi se svi krediti tretirali isto. Treba izdvojiti one koji su kupovali radi dalje prodaje, zatim one koji su imali enormne investicije i koji nisu kupovali za svoje potrebe ne poznajući osnovno pravilo u bankarstvu - da ako je sad jedan novac jeftiniji nego drugi, što je pokazalo u startnoj poziciji - odnos u pogledu kamatne stope na evro i na "švajcarca" - da će vrlo brzo doći do suprotnog kretanja.

Ko je za kakve potrebe kupovao stan, moguće je utvrditi, kaže Hanić i dodaje da je moguće da se utvrdi da li je u pitanju stan koji se po prvi put dobija ili je pojedinac kupovao stan preko mere.

Za sve korisnike koji imaju stan od preko 50 kvadrata, posledice treba da snosi onaj ko je koristio kredit, smatra Hanić.

Da li bi manje koštalo rešavanje probela, zavisi od modela. Ako bi bila trećina-trećina, država, banke i korisnici - da se podeli ono što je iznad uobiučajenog, to je taj suvišak, objašnjava Hanić.

Neka od mera koje su primenjene u regionu, kao fiksiranje kursa, je moguće primenti, kaže Hanić i dodaje da je bitno da se stimulišu korisnici kredita da prevedu kredit iz indeksacije i tako smanje buduće rizike ali uz povoljniju stopu.

Akcija evropske nedelje novca je dobra a pored udruženja banaka u te aktivnosti se uključilo Ministarstvo prosvete, a NBS radi na doprinosu povećanju edukovanosti i finansijske pismenosti, istakao je profesor.  

Srbija pogodno tlo za investitore 

Postavljanje kamena temeljca za fabriku guma u Zrenjaninu obeležilo je jučerašnji dan.

Profesor Hanić je rekao da je korist velika kako na planu zapošljavanja novih radnika, sa svim pozitivnim posledicama koje to ima u pogledu mase zarada, nove tražnje i podsticaja proizvoidnje, ali je to poruka drugim stranim investitorima da je Srbija pogodno tlo za investiranje.

"To je na liniji razvoja dobrih političko-ekonomskih odnosa naše zemlje sa Kinom", istakao je Hanić.

O investicijama će se govoriti i u Sarajevu, na biznis forumu sledećeg meseca.

Hanić kaže da je ideja međunaorodne konferencije, koja se po 10. put održava u Sarajevu, koja okuplja velike investitore poput Nemačke, Švajcarske, Holandije - da na jednoj strani investitori, investiconi fondovi saznaju koji su to projekti u BiH, Srbiji, Hrvatskoj i drugim zemljama i koji su to poslovi koji su profitabilni i u koje vredi ulagati.

Kaže da je nakon svake takve investicione konferencije dolazilo do realizacije velikih strateških projekata.

Srbija napreduje u sprečavanju pranja novca, objavio je Stejt department. Osvrćući se na to, Hanić kaže da je to jedan od važnih indikatora da li i u kojoj meri postoji korupcija i zajedno sa skupom ostalih parametara koji pokazuju pozitivnu tendenciju i čini naše područje atraktivnijim u odnosu na druge.

To su određeni zahtevi koji se postavljaju od strane EU i to je linija približavanja na tom putu, kaže Hanić.