Sankcije za Putina, a šteta za Srbiju

Sankcije. Dramatičan pad rublje. Kolaps cene nafte. Najgori ekonomski scenario Rusiji se dogodio 2014. godine. Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, izjavio je tada da sankcije jesu štetne, ali da one nisu glavni razlog pada ruske ekonomije.

"Niti su to drugi problemi, povezani sa inflacijom. Glavni razlog je pad cena na svetskom tržištu, naših tradicionalnih izvoznih proizvoda kao što su nafta i gas", rekao je Putin.

Jedino gore što je moglo da pogodi rusku privredu je rat. Da li, četiri godine od uvođenja sankcija, ratne igre oko Krima mogu da budu uvod u novu ekonomsku dramu? I to taman kada ruska privreda drugu godinu zaredom beleži pozitivne stope rasta?

Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj, kaže da je Rusija dobro reagovala na sankcije koje je uveo Zapad.

"Takođe su uveli sankcije na prehrambene i na poljoprivredne proizvode i na mnogu drugu robu svima onima koji su njima uveli sankcije. I odreagovali su pravilno. Krenuli su da razvijaju domaću privredu", objašnjava Popović, koji dobro poznaje rusko tržište.

A kako su ruski privrednici svoje poslovanje prilagodili kriznom scenariju najbolje pokazuje naslov američke agencije "Blumberg" – "Putin više ne uvozi jabuke, već sadnice ovog voća".

"Osim jabuka, koje ste već spomenuli, kod nas je počela da se razvija potpuno nova praktična industrija i poljoprivreda je na novom nivou", kaže Mihail Deljagin, direktor moskovskog Instituta za proučavanje globalizacije.

Grade se novi staklenici, ali se razvija i proizvodnja sira. I to na nivou koji ranije nije postojao, niti je moglo da se nasluti da će se stvari tako razvijati, dodaje Deljagin, koji je u Beogradu proteklog meseca boravio kao gost Instituta za evropske studije.

U Rusiji važi za jednog od najvećih kritičara liberalizma. Nekadašnji član ekonomskog tima Borisa Jeljcina i danas je politički aktivan. Savetnik je lidera opozicione "Pravedne Rusije" Sergeja Mironova. U njegovim ekonomskim analizama brojke ne manjkaju. Ali, ni sarkazam i ironija.

Amerika profitirala na ruskim sankcijama

"Ukrajincima su rekli – srušite svoju ekonomiju, platićemo vam za to. I oni su srušili svoju ekonomiju. A onda im je rečeno – izvinite, mi smo se predomislili", kaže Deljagin.

Namera Amerike je bila da, uvođenjem sankcija, kazni Rusiju, a pomogne Ukrajini. Ako se danas pogledaju makroekonomski podaci, ko je zapavo ovim sankcijama kažnjen?

Štefan Hofman, nemački investitor u Belorusiju, objašnjava da sankcije nisu pogodile samo Rusiju, već i evropsku ekonomiju.

"Nemačke kompanije posebno nisu srećne zbog toga. Ali svi mi znamo zašto su sankcije uvedene. Jer morao je da usledi odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu", kaže Hofman.

Da su zemlje Evropske unije (EU) najveći gubitnici ruskih sankcija, smatra i ministar Nenad Popović. Ubeđen je da je Rusija najveći dobitnik sankcija.

"Jer je uspela da za ove tri-četiri godine zaista konsoliduje svoju poljoprivrednu proizvodnju, da poveruje u sebe i da shvati da isto tako odlične sireve, kobasice, pršute mogu da proizvode i na Uralu, u Moskvi, Sankt Peterburgu i u drugim gradovima", dodaje Popović.

Zanimljivo je, međutim, ko je profitirao od ruskih sankcija. I Amerika je na spisku dobitnika. Podaci pokazuju da američki izvoz u Rusiju raste. Od početka godine veći je za osam odsto.

"Drugi dobitnik koji bi mogao da iskoristi ovu situaciju sa sankcijama je zaista Republika Srbija. Naši poljoprivrednici u ovom periodu imaju mogućnost da što više zauzmu pozicije na ruskom tržištu. Govorim o prehrambenoj i poljoprivrednoj proizvodnji. Da iskoriste tu nemogućnost evropskih brendova da dopru na ruske police", kaže Popović.

Srbija propustila priliku da zaradi

Sličnu argumentaciju smo od državnih zvaničnika slušali i pre četiri godine. Očekivalo se da će Srbija profitirati na Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom i da će biti dobitnik ruskih sankcija. Šta smo, međutim, imali kao rezulat?

Te 2014. godine srpski izvoz je pao za tri odsto i iznosio oko milijardu dolara. Sledeće godine se strmoglavio za skoro 30 procenata. Zašto Srbija ni ovoga puta nije propustila priliku – da propusti priliku?

Nenad Popović odgovara da je nekoliko razloga za to.

"Ja moram da kažem i danas, pored sankcija koje je Rusija stavila na poljoprivredne i prehrambene proizvode, vi često možete da nađete veliki broj proizvoda EU na ruskim policama u ruskim prodavnicama. Jer ima mnogo šverca. I Evropljani su u tom smislu zaista inovativni i nalaze način kako da dospeju na rusko tržište", odgovara Popović.

Da nisu samo evropski šverceri koji su robu u Rusiju izvozili preko naše terirorije krivi za pad srpskog izvoza, objašnjava Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalca" iz Gornjeg Milanovca, kompanije koja je jedan od najvećih srpskih izvoznika u Rusiju.

"S druge strane, mi smo se suočili sa puno stvari odavde. Ili sa nekvalitetom robe ili sa robom iz drugih zemalja pokušavajući da podvalimo i sa nekim malim količinama robe koje mi ipak imamo kao država, tako da nismo uspeli kao država da podmirimo sve njihove zahteve i oni su se okrenuli nekim drugim zemljama. Pre svega, ja mislim na Tursku i tako dalje. Odakle dolaze bolji, jeftiniji proizvodi u odnosu na našu zemlju", objašnjava Vukadinović.

Oni koji u Rusiju izvoze kažu da je, jednim delom, padu srpskog izvoza u Rusiju kumovao dramatičan pad rublje. Najniži nivo rublja je dostigla početkom 2016. godine kada je jedan dolar vredeo čak 82 rublje. Pre sankcija dolar se kupovao za 33 rublje, a danas vredi 66 rubalja. A kako to izgleda prevedeno u pare objašnjava jedan od najvećih srpskih izvoznika u Rusiju.

Te godine, mi smo dostigli neki rekord u izvozu u Rusiju i on je bio blizu osam miliona evra, kaže Dragoljub Vukadinović.

"Taj deo sankcija se odrazio na devalvaciju rublje i rublja je sa nekog odnosa 40 rubalja za jedan dolar na kraju godine završila na 60 rubalja za dolar. To vam je pad za oko 50 odsto. I u toj godini izgubili smo oko 1,5 miliona evra. Normalno, onda je došlo do pada prometa. A s obzirom na to da plate ruskih građana nisu rasle, došlo je do njihovog osiromašenja i mi smo išli sa nekim popustima ili sa cenama nižim nego što jesu", prisetio se Vukadinović tog perioda.

Trula jabuka, simbol srpskog izvoza

Ipak, nije samo kursna lista bila uzrok pada našeg izvoza. Ruska služba za fitosanitarni nadzor je nekoliko puta tokom protekle četiri godine zabranjivala uvoz srpskih proizvoda. Poslednji put to se dogodilo pre nekoliko dana. Sremska mlekara je na rusko tržište izvozila ukrajinske proizvode sa srpskom deklaracijom. U gajbicama su se nazad u Srbiju ove godine vraćale zaražene kruške, breskve i nektarine. Prethodno je u Orlovskoj oblasti, u centralnom delu Rusije, pronađeno je 13 tona zaraženih jabuka.

"Mogu da kažem da u ruskim supermarketima na sve strane viđam srpske proizvode", kaže Mihail Deljagin. Tako da Srbija jeste iskoristila te sankcije, dodaje on.

"Ali nedovoljno, ne kao što je to učinila Belorusija, s obzirom na to da njihovih proizvoda ima više nego srpskih. U moskovskim prodavnicama imamo belorusku okeansku ribu, beloruske škampe, beloruske rakove. S obzirom na to da Srbija isto ima more kao i Belorusija, nije za sada iskoristila te mogućnosti", ironičan je Deljagin.

Nenad Popović objašnjava da nije siguran da se to i sada događa. To je, kako kaže, bilo u jednom trenutku.

"Posle toga je i to prekinuto, jer nije bilo realno. To su bile neke druge radnje. Mislim da Srbija ne treba da proizvodi srpski losos ili srpske škampe. Mi imamo svoju proizvodnju. Jednostavno, treba pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima da dođu na rusko tržište", smatra Popović.

Od početka ove godine srpski izvoz u Rusiju raste. Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih devet meseci ove godine naš izvoz je dostigao 787 miliona dolara. To je oko pet odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Dragoljub Vukadinović iz "Metalca" objašnjava da je ruski kupac podjednako zahtevan kao američki, nemački ili francuski.

"Mislim da čak traže i bolji, odnosno veći kvalitet i strože su norme nego u zapadnim zemljama", napominje Vukadinović.

Srbija vraćena na evropsku gasnu mapu

Ruske sankcije Srbiju su pogodile kada je o gasnim tokovima reč. Bugarska je 2014. godine, pod pritiskom Brisela, odustala od projekata "Južni tok". Ostavivši tako Srbiju mimo svih gasnih tokova.

Deljagin objašnjava da je Rusija želela da usmeri gas u Evropu preko Bugarske. Ali da je bugarsko rukovodstvo smatralo da im nije neophodno 400 miliona evra godišnje. I da su te pare mnogo potrebnije drugoj evropskoj zemlji, odnosno Nemačkoj.

"I umesto da te pare odu u 'bogatu' Bugarsku, otići će u 'siromašnu' Nemačku. Zajedno sa 'Severnim tokom 2'. Ovde se zapravo ne radi samo o sankcijama, već o lobiranju Nemačke unutar EU. Nemci nisu želeli da gas ulazi u Evropu a da to nije preko nemačke teritorije", objašnjava Deljagin geopolitički ugao ove priče.

Bugarska sada traži da drugi krak "Turskog toka" pređe preko njihove teritorije. Ovaj projekat odobrio je i bugarski parlament. Reč je o alternativnom gasnom pravcu koji je Rusija otvorila nakon što se od "Južnog toka" odustalo.

Srbija se ovih dana uveliko priprema za izgradnju "Turskog toka" kroz našu zemlju. U skupštinsku proceduru upućen je predlog zakona o eksproprijaciji i pribavljanju dokumentacije za gasovod.

"Mi bismo naravno želeli da gas ne ide samo severnim putem, već da pođe i južno, jer bi to rasteretilo naše odnose sa Nemačkom", kaže Deljagin.

Kada su 2014. uvedene sankcije, američki predsednik Barak Obama izjavio je da će ruska ekonomija završiti u fronclama. Premijer Rusije Dimitrij Medvedev je ovog proleća poručio bivšem američkom predsedniku da dođe i da vidi gde su sada froncle.

Posle najnovijih ratnih igara oko Krima, očigledno je da će se saga o fronclama igrati u nastavcima. Froncle smo prethodnih godine skupljali i Srbiji. A cenu su "u čvrstoj valuti" platili srpski izvoznici. Da li im je i ovoga puta epizodna uloga zagarantovana?