Može li se zaraditi od muzičkog turizma?

Već kroz spot, kroz emocije, muzika menja naš odnos prema turizmu. I time počinje priča o muzici kao robi koja otvara nova radna mesta i utiče na ekonomiju. Ali muzički turizam morao bi da sadrži i umetnički nivo.

Alfons Karabuda, predsednik Evropske asocijacije kompozitora kaže da muzika i kultura nikada ne mogu biti samo roba i nešto samo za prodaju.

"Imaju vrednost u različitom smislu - za zdravlje, uživanje, ali i u komercijalnom smislu. Kada je predsednik Evropske komisije Junker govorio o značaju umetnosti za budućnost Evrope, i ne samo Evropske unije, on je kreativce nazvao draguljima u kraljevskoj kruni", kaže Alfons Karabuda.

U sektoru kreativnih i kulturnih industrija u našoj zemlji zaposleno je oko 100.000 ljudi, a udeo u bruto nacionalnom dohotku je 3,4 odsto. I u Hrvatskoj je slično - 2,3 odsto je udeo u nacionalnom dohotku i oko 42 hiljade zaposlenih. U Velikoj Britaniji, samo u 2017. godini, zarada je od muzičkog turizma bila četiri milijarde funti.

Postavlja se pitanje, kako male kulture, koje nemaju rečenice - "ovde je rođen Mocart ili kršten Bah", "ovde su nastupali Bitlsi" ili "spavala Madona" - da budu konkurentne na tržištu.

"Značaj jednog kompozitora mi pravimo. Njegovo delo stoji. Ali ono će stajati i ustajati se, ukoliko nešto od njega ne napravimo. Ako ne napravimo događaj, ako ne napravimo vrednost. Vrednost se meri i prodatim kartama", kaže Ivana Trišić, predsednica Udruženja kompozitora Srbije.

Ako je suditi po bogatom turizmu na Šetlandskim ostrvima i to samo zbog fidlera tj. violinista, muzički turizam uvek može da bude privlačan.