Suša usporila rast BDP-a, uskoro mere za njegovo ubrzanje

Umesto poljoprivrednici, loši vremenski uslovi ubiru plodove. Manje je proizvedene struje, ali i kukuruza, soje do 60 odsto, i šećerne repe. Poljoprivreda je važna stavka u bruto domaćem proizvodu, što se osetilo u ukupnom zbiru.

Navodnjavanje je rešenje u poslednjih 18 godina pošto osam godina imamo sušu. Neverovatno je kako poljoprivredni proizvođači ne razmišljaju, ovo nije izuzetak, ističe agrarni analitičar Žarko Galetin.

Suša je državu naterala da preduzme mere.

Sa veoma dobrom fiskalnom disciplinom i suficitom, možemo da uložimo u kratkoročne mere koje će uticati na rast, a dobre su u smislu kapitalnih investicija. Gledaćemo koje sve projekte imamo spremne u ovom trenutku, ističe premijerka Ana Brnabić.

Treba početi od onoga gde smo najtanji, smatraju stručnjaci.

"Ako pogledamo tehničku strukturu investicija, očigledno da zaostajemo u građevinskim aktivnostima, stanogradnja na minimumu, to treba da popravi, čak i utrostruči", smatra Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

Država, veruje Nikolić, treba da podigne za 1,5 odsto udeo svojih investicija. U strukturi srpskog BDP-a najveće mesto zauzima prerađivačka industrija, slede trgovina, poljoprivreda. Postavlja se pitanje šta treba u dužem roku da bude u fokusu.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić kaže da srpska poljoprivreda. i prehrambena industrija moraju da dobiju punu podršku Vlade. "Ne očekujem od vlade da otvara fabrike i upravlja preduzećima, to se radilo 50', 60', i 70-ih godina prošlog veka, ali može da stabilnost i izvesnost poslovanja učini većom nego danas", napominje Savić.

Još se ne zna o kakvim se merama razmišlja, ali se zna ka čemu bi trebalo da budu usmerene.

"Iza naše stope rasta od dva, dva i po odsto stoji izvoz. To su strani direktni investitori, oni su okrenuti izvoznoj tražnji, domaća mora da se oslobodi. Sada se otvara prostor, imamo neuporedivo bolji makroekonomski okvir, više prostora u budžetu", objašnjava Ivan Nikolić.

Uz pohvale za disciplinu u trošenju novca, Srbiji od onih koji su na čelu svetskih finansijskih institucija stiže zadatak - da bi dostigla Evropsku uniju potrebne su znatno veće stope rasta.