Od rada na crno do legalnog zapošljavanja

Mladi šabački preduzetnik procenio je da bi proizvodnja gajbica za potrebe mačvanskih voćara i povrtara bila dobar posao. Kada je inspekcija u maju otkrila njegovo neregistrovano preduzeće sa 11 radnika, on je, kao i većina u sličnoj situaciji, tvrdio da je posao započeo pre mesec dana.

"Nismo znali kakav će biti sam početak, hteli smo da prođe, da vidimo da li će se proizvod pokazati na tržištu, da li će biti prodaje", priča Ivan Radović, vlasnik firme "Radović 2017" iz Šapca.

Sada je vlasnik registrovanog preduzeća sa 12 zaposlenih.

"Znači mi mnogo, znači mi sigurnost – sigurna plata, sigurnost moje porodice, socijalno, baš mi mnogo znači", kaže radnica Milanka Lukić.

Inspekcija rada pokreće i prekršajni postupak za nelegalnu delatnost. Kazne su od 50.000 dinara, a ako je obavljani posao predviđen samo za pravna lica, sud može da odredi da ona bude i do dva miliona dinara. Poreska uprava, koja je do sada otkrila 1.400 takvih predzuzeća, ima veće ingerencije, određuje i porez na osnovicu kakvu bi to preduzeće imalo da je registrovano.

"Privremeno oduzima robu i opremu koja se nađe u tom privrednom subjektu. Ukoliko to lice u roku od 15 dana izmiri tako utvrđenu obavezu i u dodatnom roku od 30 dana se registruje kod nadležnog organa, Poreska uprava vraća robu i opremu", ukazuje Dragan Agatunović iz Poreske uprave.

Na osnovu poreskih rešenja za nelegalno obavljanu delatnost, do sada je naplaćeno 80.000.000 dinara.

"Cilj Poreske uprave nije kažnjavanje tih lica već njihovo prevođenje u legalni status poslovanja, čime se olakšava ostalim privrednim subjektima i doprinosi povećanju svih javnih prihoda", dodaje Agatunović.

Nelojalna konkurencija, na koju se oni koji legalno posluju najviše žale, najizraženija je u trgovini, ugostiteljstvu i zanatskim uslugama, ali su inspektori otkrili i vrtiće, igraonice, kladionice i domove za stare koji posluju na crno.