Od orkanskih do organskih visova

Orkanski visovi pod kopaoničkim selima sve više postaju organski visovi. Za to je zaslužno selo Batote iznad Brusa, gde se već 15 godina oko 200 domaćinstava bavi organskim uzgojem. Prednjače braća Radisavljević.

"Mi smo uspeli da dovedemo vodu sa reke na brdo, to je nadmorska visina preko 250 metara u dužini od 1.300 metara. Samim tim mi smo zaokružili taj proces organske proizvodnje, u smislu kvaliteta", kaže Miloslav Radisavljević.

Njegov brat Milovan ističe da se bave udruživanjem. "Skoro celo selo ulazi postepeno, jedan po jedan, i sad se skoro 90 odsto ljudi u selu bavi organskom proizvodnjom", rekao je Milovan.

Treći brat, Vukota, kaže da inspekcija i komisije dolaze i kontrolišu rad. "Moramo strogo da se pridržavamo pravila koja oni traže", navodi Vukota Radisavljević.

Država je shvatila da stimulacijama u organskoj proizvodnji može da zadrži ljude na selu. Ukupna pomoć koja može da se dobije je 136.000 dinara. Na primer, osnovni podsticaj za organsku proizvodnju je 3.400 dinara po hektaru. Premija za mleko po litru je 9,80 dinara, a za životinje od 84 do 35.000 dinara.

"Pošto mi imamo mnogo malih gazdinstava to je najveći problem, pogotovo u onom centralnom delu Srbije. Jedini izlaz za povećanje površina i organske proizvodnje jeste organizovanje proizvođača", objašnjava profesorka Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Bankarima su poljoprivredni i prehrambeni proizvođači sve zanimljiviji klijenti, kojima kreditiraju i skupu mehanizaciju i kupovinu zemljišta.

"Strateški cena zemlje, posebno u poljoprivrednim delovima Srbije, raste i rasla je u nekoliko poslednjih godina. Znamo da je zemlja likvidno sredstvo i znamo da postoji potražnja i nije problem prodati", naglašava Branko Greganović, direktor NLB banke.

Subvencije na početku mogu da daju rezultate ali, posle toga, država mora da obezbedi efikasno poslovno okruženje. Tek onda mogu da se očekuju veće privatne investicije u organskoj proizvodnji.