Poruke sa Kopaonika – infrastrukturni bum u Srbiji

"U narednih nekoliko godina Srbija treba da bude prešpartana koridorima", istakla je Zorana Mihajlović otvarajući drugi dan Kopaonik biznis foruma.

Naglasila je da je cilj da se Srbija što bolje infrastrukturno poveže sa zemljama regiona.

Do kraja godine biće završen putni Koridor 10 ili eventualno početkom 2018. godine, rekla je Mihajlovićeva.

Ona kaže da će ove godine biti završen i auto-put Obrenovac–Preljina od 103 kilometra na Koridoru 11.

"Imaćemo i 'Auto-put mira' Niš–Merdare–Priština dug 77 km i do kraja godine biće završena projektna dokumentacija", navela je Mihajlovićeva.

Ona je precizirala da je vrednost investicija koja je bila ugovorena pre ove vlade 4,3 milijarde evra, a vrednost investicija koje su od tada zaključene ili se sada zaključuju još toliko.

"Možemo da govorimo o infrastrukturnom bumu u Srbiji", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je podsetila i da je pušten u saobraćaj deo Kodira 11 Ljig–Preljina od 40,3 kilometra.

Ministarka ističe da se u celoj zemlji radi i rehabilitacija putne mreže iz kredita EIB, EBRD i SB, koji zajedno sa učešćem Srbije ukupno vredi 400 miliona evra.

"Povezujemo se sa regionom, posla u Srbiji ima dovoljno, ne duguje se nijednom izvođaču nijedan dinar iz budžeta", naglasila je Mihajlovićeva.

Ona kaže da postoje razne barijere infrastrukturne u povezivanju sa regionom, na primer u železničkom kargo saobraćaju se na granici čeka od četiri do 12 sati.

Koridor 10 treba da postane glavni u odnosu na Koridor 4 u tranzitnom saobraćaju, naglasila je Mihajlovićeva. Ona kaže da će Srbija sa Makedonijom imati zajednički prelaz kao i sa BiH Ljubovija–Bratunac.

Mihajlovićeva je rekla da će se graditi i auto-put Beograd–Sarajevo i da će biti nastavljen Koridor 11 do Boljara na granici sa Crnom Gorom.

"Pripremili smo i posebnu metodologiju upravljanja projektima koju ćemo usvojiti u narednih mesec dana", dodala je ona ističući da će biti ubrzana realizacija svih tih projekata.

Ministarka je rekla da će biti modernizovana i pruga Beograd–Budimpešta, kao i pruga Niš–Dimitrovgrad.

Prvi put posle 40 godina se rekonstruiše barska pruga na delu Resnik–Valjevo, podsetila je Mihajlovićeva.

"Srbija zna gde joj mesto i da se nalazi u centru Zapadnog Balkana i da treba što bolje da se poveže sa regionom", poručila je Mihajlovićeva.

Ona je rekla da je duž Koridora 10 izgrađeno 55 fabirka i manjih ili većih pogona zahvaljujući tome što je zaživeo novi Zakon o planiranju i izgradnji i da je prosečno vreme izdavanja građevinske dozvole šest dana.

Kako kaže, do pre četiri godine se čekalo u proseku nekoliko meseci, a u pojedinim delovima Srbije i po nekoliko godina.

Broj građevinskih dozvola u 2016. u odnosu na 2012. godinu je povećan 60 odsto.

"Umesto 47. mesta na listi Svetske banke, da budemo među prvih 20 najkasnije do 2020. godine, a Vladin Akcioni plan predviđa do 2020. da budemo i među prvih 15 zemalja", rekla je ona.

Ona je rekla da će biti sprovedena i reforma katastra, koja je komplikovana i teška, kako bi se uredila zemljišna administracija, da će biti završeno ozakonjenje bespravnih objekata.

Mihajlovićeva kaže i da bi do kraja godine trebalo da bude završen proces konverzije zemljišta.

"Počinjemo ove godine još jednu reformu, putarske privrede koja mora da se podigne na noge, jer država ne može više da pravi anekse na ugovore iz 1992. godine. Hoćemo modernu putnu privredu", naglasila je Mihajlovićeva.

Knežević: Najveći problemi aveti prošlosti

Srbija je danas stabilna i bezbedna zemlja, istakao je ministar privrede Goran Knežević i dodao da je najvažnije da se svi pozitivni trendovi pretoče u brzi privredni rast i kvalitetniji život građana.

Najveći problemi u privredi su, kako je rekao, "aveti prošlosti".

Knežević je, govoreći na Kopaonik biznis forumu, kazao da to ne govori kao političar, niti u okviru političke kampanje koja je aktuelna trenutno, već zato što bez političke stabilnosti nema ni ekonomskog razvoja.

Ukazao je da u okruženju, Makedoniji i Crnoj Gori, vidimo šta se događa, a da je za razliku od njih naša država stabilna i ostaće stabilna.

Svi makroekonomski pokazatelji su na zavidnom nivou, preneo je Knežević pozivajući se na saopštenje MMF-a u kojem je ukazano da ekonomski program Srbije nastavlja da daje dobre rezultate.

"U 2017. ovaj pozitivni trend se nastavlja. Sa februarom umesto da imamo deficit imamo suficit u opštem državnom budžetu od 11,5 milijardi", podvukao je Knežević.

Knežević je ukazao da je važno unaprediti dalje poslovni ambijent, pre svega izgradnjom makro i mikro infrastrukture, povećanjem pravne sigurnosti, ali i borbom protiv sive ekonomije.

Kazao je da je cilj da u naredne dve godine učešće sive ekonomije padne na 26 procenata BDP-a.

Vlada je, kako je preneo, proglasila ovu i iduću godnu za godine borbe protiv sive ekonomije.

"Postigli smo zavidne rezultate i u dve godine napredovali na Duing biznis listi za 49 mesta. Želimo brže, jače i bolje", podvukao je Knežević.

On je istakao da je najveći problem privrede teško nasleđe, "aveti prošlosti" u vidu nezavršene privatizacije i javnih preduzeća.

"Većinu radnog vremena u Ministarstvu provodimo na rešavanju tih problema. Od statusnih problema do imovinskih, i to počinje da predstavlja ogroman problem", rekao je Knežević.

On je podsetio da je u prethodne dve godine bilo 361 preduzeće u državnom vlasništvu, a danas 165. Od toga je 11 banja, gde se rešavaju imovinsko-pravni odnosi, te dodao da će brzo biti predmet privatizacije. 

Dalje je naveo da postoji 19 preduzeća na Kosovu i Metohiji, koji ne mogu da uđu u proces privatizacije zbog poznatih okolnosti, kao i 15 veterinarskih stanica, koje su prenete na lokalne samouprave.

"Dolazimo tim na ispod 100 firmi koje treba da u narednom periodu privatizujemo. Imamo suštinski problem sa 17 preduzeća, koja zapošljavaju više deseina hiljada ljudi, kao što su RTB 'Bor', 'Resavica', PKB. Oni predstavljaju, politički i demografski problem, jer samo na RTB 'Boru' upućeno je preko 300.000 ljudi na istoku Srbije", objasnio je ministar.

Govoreći posebno o velikim javnim preduzećima podsetio je da je UPPR pravosnažan od novembra u RTB-u, ali i da ta kompanija izmiruje sve tekuće obaveze od plata do obaveza prema kreditima i dobavljačima. 

Poziv domaćim i stranim biznismenima  

Raspisan je javni poziv za profesionalni menadžment koji je otvoren do 28. aprila. 

"Pozivamo sve strane i domaće biznismene koji misle da mogu da upravljaju ovim velikim preduzećem da se jave. Imamo zainteresovanih za privatizaciju, ali rano je da pričamo o tome", naglasio je Knežević.

Azotara, prema njegovim rečima, avansno izmiruje svoje obaveze prema "Srbijagasu", a i postoje zainteresovani za privatizaciju, za šta će proces biti otvoren od 31. marta.

Što se MSK tiče, kako je preneo, postoji problem sa keš flouom, a razgovara se sa NIS-om o isporuci gasa po povoljnim uslovima.

I za ovu kompaniju će proces privatizacije biti pokrenut do kraja ovog meseca.

Kada je PKB u pitanju, ukazao je da se na javni poziv javilo osam kompanija, od kojih su dve iz Srbije, a ostale iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Singapura i Velike Britanije.

"Konačno, posle mnogo vremena, mislim da postoji izuzetno dobra i jaka politička volja da se privatizacija reši u mandatu ove vlade", kazao je ministar.

Rekao je da je delimično tačno da su javna preduzeća rak-rana naše privrede, partijska prćija, parazitski sistemi, ali da nije tačno da su gubitaši, jer je gubitak pre dve godine bio na oko 65 milijardi dinara, a danas imaju neto dobit od osam milijardi dinara.

Antić: Gasna interkonekcija sa Bugarskom do 2019.

Gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske trebalo bi da bude završena do 2019. godine, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, dodajući da bi prve količine gasa mogle da krenu 2020. godine.

"Mi smo iz priče i kukanja kako je Srbija energetski ugrožena zato što ima jedan pravac snabdevanja gasom i to onaj iz Ukrajine preko Mađarske, završili celu priču oko interkonekcije sa Bugarskom", rekao je Antić na Kopaonik biznis forumu.

Ministar je istakao da je obezbeđen grant od 50 miliona evra od EU i da se Srbija za to borila "svim silama".

"Shvatili smo da nije pošteno da se u Bugarskoj finansira ceo projekat, a nama da se da 14 miliona evra, oko 20 procenata. Rekli smo, ako je to jedan projekat, onda vrednost investicije u Srbiji i Bugarskoj treba da bude isti. Dobili smo 85 odsto finansiranja", rekao je ministar.

Antić je rekao da ova vlada sada u prvi plan stavlja razvoj energetskog sektora, ističući da se u prethodnih 25 godina gotovo ništa nije radilo, te da je poslednji veliki energetski objekat izgrađen 1991.

"U Srbiji sem tekućeg održavanja nije rađeno ništa. Ova vlada je okrenula tu priču u drugom pravcu. Ukoliko ne ulažemo u energetske objekte, proizvodnju energije, kao država nemamo čemu da se nadamo", rekao je Antić.