Mikrofinansijski krediti za najsiromašnije

Kada je pakistanac Muhamed Junuz ustanovio princip bankarstva za najsiromašnije nije ni slutio da će za to dobiti Nobelovu nagradu i da će taj koncept biti prihvaćen u 100 zemalja. Mikrofinansijski krediti za najsiromašnije u izmenjenom obliku postoje i kod nas a danas se u Evropi obeležava i dan tih kredita. U Srbiji očekuju novi zakon o bezdepozitnim finansijskim institucijama koji bi olakšao i pojeftinio takve kredite.

Bogata Evropa više nije imuna na osmogodišnju ekonomsku krizu pa su krediti za najsiromašnije sve popularniji. Čak je i belgijska kraljica promoter te vrste bankarstva a samo u Velikoj Britaniji oko dve milijarde funti obrću oni kojima su klasični bankarski krediti nedostupni.

Kod nas je oko 50 miliona evra plasirano za socijalno preduzetništvo i prepoznato je širom Srbije.Tako je i sa Miroslavom Cimešom iz Čačka koji je prepoznao prednosti mikrokreditiranja.

"Ovo mi je četvrti kredit koji uzimam. Imam mogućnost refinansiranja kredita, otvaranje novih priča kako se širi posao. Radim isključivo sa cvećem. Proizvodnjom cveća dajemo u kompenzaciju robu i radimo sa drugim proizvođačima", kaže Miroslav Cimeša cvećar iz Čačka.

Novac za mikrofinansiranje prikupljaju institucije od donatora najčešće vlada nekih zemalja a garancije bankama pružaju mikrofinansijske institucije na sopstveni rizik. Iznosi plasmana se kreću od 50.000 do 500.000 dinara sa rokom otplate od 30 do 36 meseci.

"Preko 95 procenata kredita se uredno naplaćuje. Jedan od razloga zašto je to tako što naši službenici zajedno sa klijentima vrše procenu kreditne sposobnosti i dogovaraju anuitet koji klijent može da plaća", kaže Bojan Blagojević iz "Agroinvest fond-a Čačak"

Mikrofinansijske institucije se razlikuju od banaka jer ne mogu da prikupljaju depozite građana i štednju radi plasmana. Zato imaju i standarde koje moraju da poštuju.

"Polažemo odgovarajuće sertifikaciju kako bismo mogli da pristupimo fondovima EU i privučemo socijalne investitore. Na teritoriji Srbije 20 odsto populacije pripada nebankarskom sektoru i mi se trudimo da kao mikrofinansijska institucija edikujemo i kasnije osposobimo tu ciljnu grupu i između ostalog naš osnovni cilj je smanjenje stope nezapooslenosti, kao i socijalno uklučenje naših klijenata u društvo", kaže Jelena Stojković, menadžer za inplemantaciju i razvoj projekata.

Najsiromašniji klijenti su i najsavesniji u otplati kredita za socijalno preduzetništvo. U Indiji i Pakistanu čak 99 odsto kijenata vraća rate ali tamo su i prosečni krediti manji - oko 150 dolara.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.