Gde će biti gasno čvorište?

Prvobitan plan Rusije i Turske bio je da gasovod "Turski tok" ima četiri gasne linije koje će povezati obale Crnog mora dveju država. I predviđeni kapacitet od 63 milijarde kubika gasa godišnje, prvobitno se poklapao sa kapacitetom "Južnog toka".

Međutim, "Gasprom" je još ranije saopštio da bi po dnu mora išle samo dve cevi, a Turska je dala nacrt samo za jedan cevovod. Jasno je da i "Turski tok" prelama interese velikih sila.

"Naša poslovica kaže: kada se slonovi biju, trava strada, mali stradaju. Trenutno je velika borba između SAD i Rusije oko energetike, oko Evrope, oko Balkana. Rusija izvozi 30 odsto gasa za Evropu, to nije monopol, monopol je 70, 80, 90 odsto. Prema tome, želja je da se što više smanji energetski uticaj Rusije na Evropu", kaže Vojislav Vuletić iz "Udruženja za gas Srbije".

Ideja je bila i da se, kao nastavak "Turskog toka", gradi gasovod "Tesla", koji bi gas dopremao iz Turske u Grčku i dalje u Makedoniju, Srbiju do Mađarske. Ali ni on nema perspektivu jer nijedna zemlja nema novca da to realizuje. Grčka je već počela gradnju svoje deonice Transjadranskog gasovoda (TAP), koji podržava Evropska unija, ali su količine ograničene. Bugarska se uzda u to da će Unija popustiti oko "Južnog toka".

"Imajući u vidu pravila evropskog energetskog paketa, nemoguće je imati, posedovati istovremeno i gas i gasovod kojim se taj gas transportuje. Tako i ovoga puta bez odluke Evropske komisije nemoguće je planirati budućnost 'Južnog toka'", kaže profesor Univerziteta u Luganu Vladimir Krulj.

Sa gasnim interkonekcijama Bugarska će se povezati i sa Grčkom i sa našom zemljom, pa joj je druga opcija da bude bar gasno čvorište.

Predložila je i "Bugarski tok", koji bi ispod Crnog mora ruski gas dopremao do terminala na svojim obalama.

"Bugarska se stalno preporučuje da se kod nje pravi gasni terminal, ali je pitanje da li će Rusi na to pristati. Gasni terminali su dobra alternativa ako zemlje koje se snabdevaju gasom nemaju drugu mogućnost, a pri sadašnjoj ceni kojom Rusija isporučuje gas Evropi, gasni terminali su preskupi", kaže Jelica Putniković iz Balkan magazina.

Najrealniji gasni pravac za sada je "Severni tok 2", koji direktno povezuje Nemačku i Rusiju, a povećao bi ispruke gasa evropskim potrošačima. OMV, jedan od njegovih akcionara, poručuje da taj gasovod nije rival "Turskom toku". Realizaciju drugog kraka "Severnog toka" još stopira Poljska.