Putniković: Paušalne ocene Verhejena o EPS-u

Jelica Putniković smatra da su paušalne ocene šefa Kancelarije Svetske banke u Srbiji Tonija Verhejena o Elektroprivredi Srbije, te da su zasnovane na netačnim podacima.

Svetska banka, navodi Putnikovićeva, zamera EPS-u da kasni sa restrukturiranjem, da je smanjenje broja zaposlenih u tom preduzeću trebalo da bude obavljeno novom sistematizacijom, koju je EPS trebalo da dostavi do kraja prošle godine, pa u martu ove, pa u junu... i podseća da je Verhejen izjavio da se čeka nova sistematizacija.

Putnikovićeva je ukazala na ocenu Verhejena da se “o finansijskoj održivosti EPS-a može govoriti samo ako do kraja godine broj zaposlenih bude smanjen, a i troškovi za plate skresani za 15 odsto tokom pet godina. U suprotnom će, po njegovom zaključku "bez primenjenog plana konsolidacije EPS do kraja 2019. godine imati dug od skoro dve milijarde evra.

Ako EPS ne smanji troškove po ova dva osnova, Verhejen navodi da će morati da pribegne poskupljenju struje, navodi Putnikovićeva u autorskom tekstu za Balkan magazin.

"Verhejen je rekao da ako ne redukuju troškove zaposlenih moraju da povećaju cenu struje za 10 odsto. Mogu da smanje investicije, pa će onda morati da povećaju cenu struje za manji iznos…”, napisala je.

Reakcija EPS-a na to je da su plan racionalizacije zaposlenih već dostavili, a njime je predviđen odlazak 1.000 radnika do kraja ove godine, što su automatski i manji troškovi za plate. Tvrde i da je urađena nova sistematizacija, koja omogućava efikasniji rad EPS-a, a da se u saradnji sa sindikatima radi na optimizaciji radnih mesta i broja radnika.

Od ovih 1.000 oko 600 bi, inače, trebalo da ode u starosnu penziju a sindikati EPS-a sa Vladom Srbije pregovaraju o potpisivanju novog kolektivnog ugovora, kojim bi bile definisane i otpremnine za prekobrojne, piše Putniković.

Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a, pozvao je predstavnike Svetske banke da razjasne sve činjenice, da urade zajedničku analizu poslovanja EPS-a, kako ne bi bilo netačnih informacija u javnosti i tvrdi „da je očigledno da pri analizi poslovanja EPS-a ta banka nije imala sve relevantne podatke“.

Sagovornici Balkan magazina tvrde da je problem što su oni koji su ispred Svetske banke „skenirali“ poslovanje EPS-a mladi, neiskusni ljudi koji nisu dorasli zadatku, ukazujući da se to najbolje vidi u odokativnoj projekciji da će EPS na kraju 2019. biti u minusu dve milijarde evra.

"Mnogi koji su sa ovim inostranim ekspertima sarađivali tvrde da konsultanti često dođu u neku firmu, traže sve potrebne podatke, analize... a posle te iste materijale sa dodatkom zaglavlja svoje konsultantske firme predstavljaju kao svoju ekspertizu. Mnogi od njih u Srbiju dolaze i kao turisti", piše Putnikovićeva dodajući da je pre neku godinu, Mlađan Dinkić za delegaciju MMF-a organizovao ekskurziju u šumadijske vinograde i vinarije.

"Bez namere da tvrdimo da je Verhejen imao skrivene namere, a ne dobrobit EPS-a i Srbije moramo se zapitati kako je moguće da do njega nisu stigli materijali iz EPS-a? I zašto je sebi dozvolio luksuz da javno komentariše nešto u šta nema potpuni uvid", piše Putniković.

Navodi da se u Srbiji, tokom godina tranzicije, već slušalo "pametovanje raznih eminentnih konsultanata i svetskih finansijskih žandarma, koji su ne trepnuvši tvrdili da u srpskoj privredi ništa ne valja".

Tvrdili su, prema njenim rečima, da sve treba privatizovati, da velika državna preduzeća treba restrukturirati, odnosno rasparčati po delatnostima, da treba dovesti strani menadžment (kao, na primer, Petera Kamaraša u smederevsku Železaru)... kojima je po pitanju EPS-a glavni problem što je struja u Srbiji najjeftinija, ne samo u regionu već i u Evropi, pa neizostavno savetuju poskupljenje, da bi slobodno tržište profunkcionisalo tako da privatni, uglavnom inostrani trgovci mogu da budu konkurentni.

Takve savete slušali su i u drugim zemljama u tranziciji pa je Bugarska, navodi Putnikovićeva, požurila da privatizuje svoje distribucije, a kada su novi vlasnici poskupeli električnu energiju narod se pobunio pa je čak pala i vlada.

Putnikovićeva se pozvala na izjavu Grčića u kojoj tvrdi da finansijsko poslovanje EPS-a nije ugroženo i mere štednje već daju rezultate, te da je u prvom kvartalu 2016. EPS ostvario dobit od 13,6 milijardi dinara - višestruko bolji rezultat od planiranog. Radi se i na smanjenju gubitaka i krađa struje.

Zato Grčić tvrdi, podseća Putnikovićeva, da će EPS imati mnogo bolje rezultate u naplati i smanjenju gubitaka nego što je Svetska banka očekivala.

Putnikovićeva ističe da država mora ubuduće da se ozbiljnije pozabavi restrukturiranjem EPS-a jer je do sada bilo dosta grešaka zbog slušanja inostranih savetnika.

U tom smislu pominje mnogo hvaljeno izdvajanje takozvanih non cor delatnosti, čime su iz EPS-a izdvojene čitave službe, bez kojih ovaj sistem ne može da funkcioniše.

Zbog toga napominje da je pred vladom ozbiljan zadatak, a to je da reši kako će sprovoditi dalje restrukturiranje EPS-a, a zatim i da poslovodstvu EPS-a pomogne u iznalaženju pravog puta - kako da bude profitabilna firma, još konkurentnija na tržištu.

Samo će tako, uverena je, u EPS-u biti posla za mlade stručnjake, koji sada odlaze u inostranstvo.

"Samo razvijajući zdrav segment srpske privrede državna ekonomija se može izvući iz krize, smanjiće se nezaposlenost... a tada ni poskupljenje struje neće biti bauk od koga će strepeti većina građana", napisala je Putnikovićeva.